Сатирична поезија Милка Грбовића
Испљеваља у доба короне
Какво ли ово чудo завлада,
шта ми се иза брда ваља?
У тор збијени попут стада
како ће натраг допљеваља?
У тор нас смести Велики Баја
да нас надзире до детаља,
у зорту се држи масовно раја
да главом мисли – то баш не ваља.
На целом свету тама све гушћа,
Сунце се више и не помаља,
свако би беж’о од свога ушћа
и ја бих извору допљеваља.
Ако нас не спржи сотонска ала
искобељамо се из њених раља,
е, прво што ћу учиним вала
из ових стопа путпљеваља
Овде се само животари
да се некако живот отаља
а чим се отворе ови котари
грунуће маса путпљеваља.
Рећи ће свако ко тамо оста
ако не језику нема маља:
кмечања ми је вашег доста
ко вас је тјер’о испљеваља?!
МАСКЕ
Mноге су маске пале
– не само медицинске
сад знамо изистинске
циљеве врховне але.
Сазнање боде к’о игла
по крхкој души риља
сотона ево стигла
надомак свога циља.
Затре нам обичаје
смета јој част и вера,
наредбу строгу даје
да се свет у тор стера.
С очију мрену смичем
трагам за нечим бољим
Док ала витла бичем
не Бож’им но ђавољим.
Јасно је сада Атили
и послушном љигавом хору
кол’ко нам живот скратили
држећи нас у тору.
