Тражио сам цурицу – нисам био нимало пробирљив. Само сам желео да има цицу, гузицу и пицу. Чекао сам да окачи „ДМ“ или „ТР“, јер сам поприлично стидљив. Појавила се она – алтернативка дебела. Тежа од слона и попут авети бела. Имала је шишке и гримизну косу, пентаграм око Прочитај више…
Још пре рата брат је брата преварио из ината, и због оних силниј међа брат је брата – иза леђа. У рату је тек брат брата доводио до џелата. После рата брат братока узео је за сведока. Сад поново братко брата сачекује иза врата па кад видим ко су Прочитај више…
Оде глувом вођи певамо без гласа изгубљени, сами, жељни сувог хлеба на трактору, пешке, тражимо пут спаса, обећану земљу видимо врх неба. Недорасла деца, старце на пут воде, колоне без краја, докле поглед сеже, убрађене жене певају му оде, напуштеном земљом лелек се разлеже. Лебдимо ван Прочитај више…
Radost tuđeg osmeha Za dangubu vremena nemam, za entuzijazam i ponos drugih se spremam, postojan uspeh očekujući, i svojoj se nadam sreći. Jedva čekam – ne mogu poreći. Napred moramo jedni druge voleći, grleći, a ne jedni od drugih otimajući, od problema kukavički uteći… Nije red da se zlopati niko Прочитај више…
Флашо моја мила, најлепша невесто покривена чепом до прве ноћи брачне, кад га као појас невиности начнем никад га више не вратим на место. Узани ти грлић ужитак спутава, него да си већа, бар као цистерна, да ти гради нису јединица мерна јер све испод тридес – патока бљутава. Прочитај више…
Ništa me ne čudi u principu, čudi me Ništa stvarno: što i ono ne posta Nešto, jer u nas je i to moguće. Moglo bi bar tašnu da nosi, praznom dušom da je puni, s govornice da se glasne i splasne, opet Ništa da bude, da u principu ostane Прочитај више…
Jednoga dana sidro si digla U svoj si kofer strpala sve: Zajednički ukradena krigla Pegla i crtež iz Venecije Odnela si papuče svoje Prve dve ploče „Discipline“ Knjigu „Bašta sljezove boje“ I jedno kuče od zelene gline Sve što si odnela, još mi nije falilo Ali mi je ubilo, ono Прочитај више…
Кад богови измјесте нам пругу кад возови неповратно прођу кад све среће спојимо у тугу шта нас брига ми имамо вођу. Вођа нам је битнији од Сунца чудна љубав нас и њега веже јер што чешће брљезга и бунца тим нам јаче на срце прилијеже. Срби могу и кости Прочитај више…
Ima li kraja lažima? Može li savest da bledi, da se čovek na pogrešne vrednosti samo usredsredi? Može li naprasno da zaluta, da ga povede tamno siva ruta, što dovodi do kraja turobnog puta. Ako je pristojan i stamen bio, šta mu je to život učinio, u nedoličnog Прочитај више…
LOŠA PROCENA Smeh koji nije iz srca, reč koja ne izlazi iz duše, gest koji ne prati osećaj puki je promašaj. Ne valja dvoličan biti, kad-tad se jasno vidi, neiskrenost se, na kilometar, providi, ne može to da se dugo odgodi. IISPLIVAVANJE Treba da se slavi kad se krupna prepreka Прочитај више…