Миладин Берић – СЕДМА ВРАТА

Ако ти затреба овдје какво ћаге или какав печат ма од било кога има да т’ се очи наватају влаге јер те свуда чека, да опростиш, нога. Прво се на улазу портиру пријавиш, а он те пошаље у… ту код неке жене: „Знаш ли ишта друго, но да мене гњавиш? Прочитај више…

Милан Куриџа – Баш висока школа

Решио димњачар Момчило да се ослободи прашине па уписао приватни факултет, ту одмах иза ћошка, са леве стране гледано од општине. На тај се корак лако одлучио, ономад, кад му је показала спремачица Мара, која је узгред била добар комад, своју, да извинеш, диплому високе школе из Алибунара, у футроли Прочитај више…

Борис Ђорем – ЈУНАЦИ

ЈУНАЦИ Ветерани дични из Термопилског кланца С Ватерлоа и са Кајмакчалана Све сами јунаци пуштени с ланца Редовни гости предратних хапсана Они који су чучали по ћошковима Рањавали се глумили да су луди Лијечили се о туђим трошковима – Представљају се као угледни људи Они који су старицама крали дрва Прочитај више…

In memoriam: Милован Витезовић (1944 – 2022) – Тесно доба

  Ево има неко доба, пријатељи и другари, тесна ми је моја соба, притежу ме булевари. Запутим се неким трагом, провлачим се тесним врагом, понесена драгим градом и са жељом и са надом. Занесена драгим градом, аха аха. Траг ме прати нежних стопа, тескоба ми страшно смета, тесна ми је Прочитај више…

Милоје Вељовић – МОРЕ, СРЕЋКО, ОКАНИ СЕ ХВАЛЕ

  Чело нам је свима наборано Остали смо без смеха и шале Све што ваља оде у печалбу − Море, Срећко, окани се хвале! Пристигли смо ћорсокаку скоро Много нам је поскупела храна Нова криза спопала је Србе – Море, Срећко, мани се дивана! Села су нам посве опустела Нестаде Прочитај више…

Ален Боске – Између мене и ја (поезија)

Интересује ме само моје мишљење о себи. Али, тешко је то – и нечовечно – помирити се са самим собом. Ја не верујем: ја стварам. Не походи ме више моја звезда, сем тешка срца. Немам више жељу чак ни да изневерим Не тражим ништа. Ипак да: тражим срдачно ништавило. Све Прочитај више…