Предраг Марковић -Лек и отров – од морализма ка нихилизму

  „Реч пас не гризе“, опомиње Жерар Жемет на почетку своје Мимологије позивајући се на упућене и народну мудрост. „И не лаје, чак и не режи, и то зато што нема оног пасјег слова с којим ћемо се срести и ко је би му то омогућило. Међутим, ништа никоме не Прочитај више…

Бардови сатире: Јово Николић – Афоризми

Да би платио операцију срца, продао је бубрег. Има се – може се. На мене нико није вршио притисак да се иселим. Понијела ме је атмосфера. Мало је фалило да дође до катастрофе. Сад више не фали. Треба увести земљишни минимум. Не може држава да се смањује у недоглед. Помози Прочитај више…

Радмила А. Настић – САТИРИЧАР И ДРУШТВО

Однос сатиричара и друштва кроз векове био је проблематичан, како показује Р. Ц. Елиот (Elliott 1965: 327–342). Парадоксално, већу слободу сатиричар има у ауторитарнијим друштвима него у демократским где за своју уметничку слободу може да сноси финансијске санкције. Како се позиција сатиричара мењала показују и случајеви Аристофана и Јонеска, а Прочитај више…

Иван М Коларић: СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ ИДЕНТИТЕТА (Извод)

Језгровитост афоризма циља на саму суштину неке мисли или појаве. Зато афоризам користе књижевници колико и филозофи, а међу њима нарочито Хераклит, Паскал, Лабријер и Ниче. Суштина о којој је реч и смртност (коначност) као основни људски егзистенцијал није лако схватљива нити непосредно дохватљива формално логичким средствима. Афоризам се поиграва Прочитај више…

Никола М. Марковић – Лековита дејства ироније

Иронија је нека врста средњег пута између неотесане шале, с једне стране, и и уштогљене мрзовоље, с друге стране. Захваљујући иронији, не морамо стално да имамо трагичан израз лица, јер нас она штити како од прејаких одушевљења тако и од великих патњи, које сваки екстремизам носи са собом. Иако нас Прочитај више…

Оливије Валтер: ХУМОР – ФИНА ПОЕНТА ХАИКУА

Уз изреку: “Упознај самог себе…” на прочељу делфског храма, радо бисмо прочитали сентенцу; „Схвати озбиљно оно што завређује, а смеј се свему осталом“. Тај би натпис, у суштини могао представљати њен одјек. И управо ћемо њега изабрати за увод првог броја ревије. Тема хумора нам се јасно наметнула. Окренемо ли Прочитај више…

Жарко ЂУРОВИЋ – САТИРИЧНИ ДИСКУРС У ЉУБИШИНОЈ ПРИПОВИЈЕСТИ „КРАЂА И ПРЕКРАЂА ЗВОНА”

Многи наши писци узимали су прошлост као матрицу стваралачког чина. То није изненађујућа ствар. Прошлост се открива разноликошћу идеја и темата и као таква у позицији је да понуди не само стварне него и могуће облике спознаје. Безмало све Љубишине приповијести које су везане за црногорско-приморско тло носе карактер временске Прочитај више…

Илија ЛАКУШИЋ – ИРОНИЈА КАО ШАНСА МОДЕРНОГ ИЗРАЗА У КЊИЖЕВНОСТИ

Ако се узме као могуће да је тзв. озбиљна литература своје зените постигла још у 19. вијеку, рецимо у дјелима Лава Николајевича Толстоја, Фјодора Михајловича Достојевског и бројним, већ класичним дјелима, онда се може претпоставити како је, условно речено, настала једна упозоравајућа низбрдица онога што називамо озбиљним текстом у свеколикој Прочитај више…

БАРДОВИ САТИРЕ: Радоје Домановић – ВОЂА

(На данашњи дан 1873 године рођен је Радоје Домановић) – Браћо и другови, саслушао сам све говоре па вас молим да и ви мене чујете. Сви нам договори и разговори не вреде докле год смо ми у овом неплодном крају. На овој прљуши и камену није могло рађати ни кад Прочитај више…