Село није било за њега. Од самог детињства осећао је притисак околине, те је врло рано рекао себи, боље да напустим родно место док не почнем да осећам и крвни притисак. И тако је и учинио. Завршио је основну школу у свом малом месту, потом и средњу стручну, а онда Прочитај више…
Друже Броз, из ове, ванвременске дистанце, ћемо Вам поставити неколико питања. Слободно питајте, ја сам увек био за новинарску ширину. Рецимо, новинари у тадашњем листу „Комунист“-у су најобјективније писали, а новинари државних телевизија су правили одличне интевјуе. Били су објективни зато што су добијали квалитетне идејно политичке упуте. Ваши Прочитај више…
Tonem u san, i vidim Žan Klod Vandama. Utegnut u kožu, mislim ful, mislim ono, košulja, sako, pantalone, čizme. Skida lagano, naočare i ja cvikam, jer plaše ga se mnogi, ali mu se dive. -Imaš kartu, za ovu akciju? -. -Projekcija filma je od dvadeset časova! -Zamuckujem.. -Pa… pa.. Прочитај више…
Bejaše puno ljudi, u dva popodne, jer seljaci, nisu još prodali sira na Zelenoj pijaci na Niškoj ulici, i kod ove pijace, kod Lidla. Kako su oni blokirali saobraćajnicu, u Širokoj Čaršiji, a ona je bila načeta radovima, kao što je i saobraćajnica Bulevar Nikole Pašića, kod pokojnog Leteksa, Прочитај више…
Po Taslidži pala magla, po vazdan….. pjevaju Pljevljaci sevdalinku nastalu za staroga zemana – kad su Pljevlja bila Taslidža. Slušam je i danas. Put me nanio u Pljevlja i svratih da se u Milet bašti napojim zdravim duhom, napijem vode sa izvora Breznice… da doživim maglu kako bih razumio Прочитај више…
Razbolio se građanin Marko Marković. Nije ništa opasno, upala slijepog crijeva. Doktori su predložili operaciju. Rutinska intervencija, ali mora da se obavi na vrijeme. Treba ukloniti slijepo crijevo. Bez slijepog crijeva se može. Moja Domovina je građanska država i država socijalne pravde. Svaki građanin je dragocjen i o njemu Прочитај више…
Ja nisam pravi, živi konj. Szdan sam od drveta, ali, ipak sam ušao u istoriju. Obavio sam veoma delikatan zadatak. Nisam bio ranjiv u petu. Strahovao sam jedino od šibice. I nervoznih ratnika koji su mogli da mi pokidaju unutrašnjost dok su ĉekali da izaĊu iz otvore kapije Troje. Ja Прочитај више…
У својих шездестет и кусур љета мој стриц Радуле, кога памтим довољно дуго, а опет кроз неку маглу, много пута је био на пазару, а сигурно десет пута се спуштао и у варош. Знао је његов отац, а мој ђед, тако да га поведе са собом да гони стоку, Прочитај више…
Daleko, iza sedam gora i sedam mora… pa još dalje: iza sedam visokoh gora i sedam sinjih mora… između planinskih vrhova i plavog mora, ima jedno carstvo na pjeni od mora… Ime mu je Gora. U Gori, malenom carstvu, svuda od planinskih vrhova do morske pjene, zavladalo bezvlašće. Imaju vlast Прочитај више…
Ja sam ta nemirna duša, sa Kosančićevog venca, istoimene ulice, sa broja koji bejaše na zelenoj fasadi. Prvoslav Prvulović, vojno lice u penziji. I kad me udova, Ljubica ostavi samoga u staroj kući, i ode u cvetu mladosti, od kancera dojke, a kamate, se strmoglaviše, na moju glavu, kao Прочитај више…