Ja sam ta nemirna duša, sa Kosančićevog venca, istoimene ulice, sa broja koji bejaše na zelenoj fasadi. Prvoslav Prvulović, vojno lice u penziji. I kad me udova, Ljubica ostavi samoga u staroj kući, i ode u cvetu mladosti, od kancera dojke, a kamate, se strmoglaviše, na moju glavu, kao Прочитај више…
Duje; Vidija san da imaš šoldi za potrošit, pa san tija da ti predložin jedno dobro ulaganje. Tija san ti predložit da kupiš jednog dalmatinca, ee. Mujo; Jesi li ti poludio, matereti? Ti misliš da ja nemam gram mozga za kontanje. Ja ni od bosanaca ne znam šta ću, Прочитај више…
Шетао сам са супругом поред мора у Риминију. У сусрет нам је ишла заносна црнка гурајући дечија колица, мало ужа од уобичајених, али можда је и беба ужа. Погледали смо у колица да видимо њено чедо, а у нас је гледало бело, чупаво куче. Супруга и ја само смо се Прочитај више…
Мала сала Центра за културу била је испуњена до последњег места (многи су чак стајали ослоњени о зид). На бини постављени сто и столица, а на столу флашица с водом (познате марке) и чаша. Појављује се човек у елегантном сивом оделу, с пословном ташном у руци. Седа за сто, задовољно Прочитај више…
Onda, kada,bipolarci – oni sa bipolarnim..i oni sa simptomima šizofrenije… sanjaju, a čuju, javi mi se, niko drugi do Džon Neš! -Šok! – rekoh. Otkud, ti genijalče matiša!? -Elektrošok! – dodaje Džon Neš. -Sada postoje lekovi. -No, ti si se, „posle dvadeset godina, vratio na posao, pre nego što Прочитај више…
Жалио ми се скоро ту један страни дипломата на велики проблем који се дешава у његовој земљи. Не бих сад да причам одакле је човјек јер ме је молио да остане анониман. Каже, не би смио тако директно да одаје државне ствари од значаја. Али, ето, некако се преда мном Прочитај више…
Kancelarija, kao i stotine drugih u Gradu. Manje-više ista kao i u većini državnih ili javnih ustanova. Isti namještaj, nabavljen od istog dobavljača. “Naš je čovjek, treba mu učinjet.“ A državnih kancelarija ima baš dosta, pa su „našem čovjeku“ napravili lijep pazar. Profit je morao da podijeli sa onim što Прочитај више…
Устао сам рано, али не да бих стигао на време у школу, већ да похитам на редовну контролу. У чекаоници очекивана гужва. Своју књижицу остављам на шалтер преко већ паркираних. – Да ли докторка Мира ради данас? – упитах човека кога не познајем лично, али се овде виђамо скоро Прочитај више…
Odrađujem svakodnevnu pješačku turu. Ispred mene šetaju sredovječan čovjek I dječak od nekih deset do dvanaest godina. Po razgovoru shvatih da su otac i sin. I ako mimo moje volje ne mogu da ne čujem njihov razgovor: Tata, mogu li da te pitam nešto? Pitaj Sine. Hoćeš li da Прочитај више…
Nekada bih spavao u komadu.. Sedam, osam sati. A onda bi mi probdijena noć, bila pogodno tlo, da se kljukam tabetama kao papagaj, kuglicama, od hrane. Ležao sam kao pas, rundov, vrteška u krug, pokriven ćebadima, ustajao, išao do kupatila, i nastavljao da se kljukam tabletama, i uz čašu Прочитај више…