Бојан Рајевић: О САВРЕМЕНОМ АФОРИЗМУ – KО ЈЕ ТАЈ ЛЕЦ?

Излагање на округлом столу „Савремена сатира“ у оквиру 35. Дана хумора и сатире „Вуко Безаревић“ у Пљевљима Чињеница да говоримо о савременом афоризму свједочи о томе да смо свјесни важности овог жанра, али и његове посебности у односу на сличне му облике књижевног изражавања. Дуго су се различити књижевни термини, Прочитај више…

Предраг Марковић -Лек и отров – од морализма ка нихилизму

  „Реч пас не гризе“, опомиње Жерар Жемет на почетку своје Мимологије позивајући се на упућене и народну мудрост. „И не лаје, чак и не режи, и то зато што нема оног пасјег слова с којим ћемо се срести и ко је би му то омогућило. Међутим, ништа никоме не Прочитај више…

Радмила А. Настић – САТИРИЧАР И ДРУШТВО

Однос сатиричара и друштва кроз векове био је проблематичан, како показује Р. Ц. Елиот (Elliott 1965: 327–342). Парадоксално, већу слободу сатиричар има у ауторитарнијим друштвима него у демократским где за своју уметничку слободу може да сноси финансијске санкције. Како се позиција сатиричара мењала показују и случајеви Аристофана и Јонеска, а Прочитај више…

Иван М Коларић: СМЕХ И СМРТ – АФОРИСТИЧКО ОСВАЈАЊЕ ИДЕНТИТЕТА (Извод)

Језгровитост афоризма циља на саму суштину неке мисли или појаве. Зато афоризам користе књижевници колико и филозофи, а међу њима нарочито Хераклит, Паскал, Лабријер и Ниче. Суштина о којој је реч и смртност (коначност) као основни људски егзистенцијал није лако схватљива нити непосредно дохватљива формално логичким средствима. Афоризам се поиграва Прочитај више…

Никола М. Марковић – Лековита дејства ироније

Иронија је нека врста средњег пута између неотесане шале, с једне стране, и и уштогљене мрзовоље, с друге стране. Захваљујући иронији, не морамо стално да имамо трагичан израз лица, јер нас она штити како од прејаких одушевљења тако и од великих патњи, које сваки екстремизам носи са собом. Иако нас Прочитај више…

Оливије Валтер: ХУМОР – ФИНА ПОЕНТА ХАИКУА

Уз изреку: “Упознај самог себе…” на прочељу делфског храма, радо бисмо прочитали сентенцу; „Схвати озбиљно оно што завређује, а смеј се свему осталом“. Тај би натпис, у суштини могао представљати њен одјек. И управо ћемо њега изабрати за увод првог броја ревије. Тема хумора нам се јасно наметнула. Окренемо ли Прочитај више…

Жарко ЂУРОВИЋ – САТИРИЧНИ ДИСКУРС У ЉУБИШИНОЈ ПРИПОВИЈЕСТИ „КРАЂА И ПРЕКРАЂА ЗВОНА”

Многи наши писци узимали су прошлост као матрицу стваралачког чина. То није изненађујућа ствар. Прошлост се открива разноликошћу идеја и темата и као таква у позицији је да понуди не само стварне него и могуће облике спознаје. Безмало све Љубишине приповијести које су везане за црногорско-приморско тло носе карактер временске Прочитај више…

Илија ЛАКУШИЋ – ИРОНИЈА КАО ШАНСА МОДЕРНОГ ИЗРАЗА У КЊИЖЕВНОСТИ

Ако се узме као могуће да је тзв. озбиљна литература своје зените постигла још у 19. вијеку, рецимо у дјелима Лава Николајевича Толстоја, Фјодора Михајловича Достојевског и бројним, већ класичним дјелима, онда се може претпоставити како је, условно речено, настала једна упозоравајућа низбрдица онога што називамо озбиљним текстом у свеколикој Прочитај више…