ПРИЧЕ ЗА ПРИЧУ
Слободан Симић о књизи Владислава Влаховића „Бестежинско стање“
Ко високо лети, а никад не пада, е то једино можда може Владислав Владо Влаховић. Није му било доста што је био заиста пилот и што је заиста летео, одлучио је да се вине и под облаке сатиричне књижевности.
И то му је успело као ретко коме. Доказао се убедљиво у све три сатиричне „категорије“, и у причама, и у песмама и у афоризмима. Није случајно скоро добио награду „Победник победника“ на фестивалу „Велика празника за велики лет“, у Раковици. Једноставно је добар у свему. Такав тип. Победнички.
Изабране приче у новој књизи управо и обједињавају углавном „победничке“ приче, са разних фестивала сатире. Мала слатка ретроспектива једног богатог и разноврсног опуса.
Влаховићев сатирични израз импонује упорношћу, доследношћу и храброшћу, а то су ретке особине савремених аутора. Већ више од двадесет година исписује своје сатире и то је пре свега моралан, поштен и луцидан критичар, оштрог ока и истанчаног нерва за сатиричну опсервацију и беспоштедну критику.
Он је критичан и храбар аутор, који оштро реагује на све девијације, апсурде и парадоксе своје заједнице. Просто нема милости према глупости. Задовољство је срести у литератури такву идејну доследност. Он не калкулише, не попушта и не пропушта да прозове и позове, да проговори језиком обесправљених са маргина, језиком беса и једа понижених и увређених.
А понекад се само игра. Некад се само мало нашали, мало разоноди, чисто да покаже да и то уме. А уме тај Влаховић са речима, ту дефинитивно нема сумње.
Ведра духовита разиграна понекад мало опора, ово је књига која се лако чита и још лакше препричава. Књига прича, за причу.
