Бардови сатире – Миленко Пајовић
Миленко Пајовић је рођен 1953. године у Новаковићима код Жабљака. Један је од најзначајнијих сатиричара са простора бивше СФР Југославије. Живи у Београду и Херцег Новом. Пише поезију, драме, афоризме.
Афоризме објављује у многобројним листовима и часописима, дневним новинама, заступљен у многим антологијама код нас и у свијету. Превођен је на многе језике.
Објавио је преко двадесетак ауторских књига и антологија.
Књиге афоризама:
• Копривиште
• Тамни снегови
• Паметнији попушта
• Чешљање језика
Приредио је антологију „Нова српска сатира 1945 – 1985.
ИЗБОР АФОРИЗАМА:
Најтеже је било узети власт.
После је све било игра!
Тишина!
Да видимо има ли ко против!
Само тргови знају шта народ мисли.
Стиснута песница – шака јада!
Не треба циљати у мету, треба метати у циљ.
Каријера се кује док је маса врућа.
Химна није крива што лоше стојимо.
Дуго смо клицали, а сада су дошле епидемије.
Од колевке па до гроба најлепше је у колевци.
Набаците жени перје, да би што пре одлетела.
Бусање у груди је припрема терена за медаље.
Кад на гробу нема петокраке, и то је неки знак.
Ни кокошка ни јаје.
Најстарији је мућак.
Децу револуције најтеже је извести из државних јаслица!
Сатира је чудна воћка.
Успева и у најсуровијој клими.
Они што пређу преко свега, иду даље.
Ваша Светлости, више светлости!?
Девојко мојих снова, пусти ме да спавам!
