ДУБОКА ДРЖАВА У ПЛИЋАКУ
Васил Толески о књизи Игора ДАМЊАНОВИЋА ДИБ-а „НИШТА ЛИЧНО“.
Игор Браца Дамњановић ДИБ је један од плејаде младих, а већ зрелих, сатиричара који у себи носи дух непристајања на све негативно што његово оштро око примети, а његова побуна је саткана од хуморно-сатиричних критика. Ипак, бити бојовник који је у првим редовима војске најбољих светских сатиричара, није мала ствар, већ велика обавеза да оправда свој рад видљив већ деценију уназад.
Добар афористичар сатиричне боје не може да се створи, он се рађа с карактеристикама расног сатиричара: проницљив, оштрог ока и ума, обдарен да структуира оно што види и осећа, а да све то добије и литерарну вредност. ДИБ је од оних аутора што живе с проблемима друштва, дише с људима који носе тегобно време на својим леђима, морални је ослонац за потлачене и обесправљене, а пре свега, он је глас свога народа и као такав одудара од осредњости.
Он с мало речи саопштава свој став, било да се ради о политичким вратоломијама или еротским. Читајући и анализарући његове радове, видљиво је да има велики распон интересовања и обликовања стварности коју види својим очима и духом. Анализа га доводи до минијатура с видљивим трагом вапаја за правдом. Правдољубивост га одводи у друштвену стварност скривену за обичног посматрача. Оно што је за некога неприметно, за њега је сазнање, оно му омогућава да буде критичан, даје путоказ ка кривцима, рушитељима мита о срећном животу у благостању који заслужује његово височанство народ. ДИБ је уласком у проблематику стварања оваквог битисања пронашао начин за критику свега постојећег што ствара мрачну слику нашег друштва. Политичари се морају поправити. Много су покварени.
Као и сви сатиричари, и ДИБ будно прати збивања у друштву и уочава главне кривце за овакво стање ствари. Али, иза сваког његовог афоризма крије се и могуће решење проблема, иако је из теорије познато да сатира не може да промени ток ствари већ само да да свој суд, да упре прст у разлоге које су довели до оваквог стања.
Највећа препрека сатиричара је погрешно тумачење афоризма што доводи у опасност његову вредност. Двосмисленост, увијеност, неприхватљива порука за одређени друштвени круг крије тиху опасност отупљивања вредности афоризма, а тиме и оспоравање квалитета аутора. Тај корак је ДИБ успешно савладао, ослањајући се на своју интуицију, свој дар запажања, оштроумност, компатибилност са стварношћу, користећи све могућности литерарне оружарнице… Његов крајњи резултат је презентација афоризма у распону од филозофије до политике: Наши политичари јесу мали, али су већ научили како се пузи.
Духовитост и парадоксалност се морају спојити у целину, како би могле да се уоквире материјалне и моралне вредности једнога народа и 108 друштва. Непојмљиво је да друштво вођено моралним богаљима иде убрзаним кораком. ДИБ је то апсолвирао и на тој основи стварао своје радове попут модуларног лајтмотива за његову земљу и регион. Парадоксалност је постављена тако да доводи до мисаоности и духовитости афоризма. Порука је јасна, иако је скривена под плаштом незаинтересованости.
Поред поменутих карактеристика, за расног сатиричара најважније је да буде и храбар и доследан како би могао да поправља стање ствари. Својим критичким ставовима проистеклим из дубоких размишљања о друштву са симптомима лудила, он мора да буде начисто да је његов став, уоквирен бунтовношћу, потенцијални предводник групе бројних истомишљеника. То значи да о свему мора да има свој суд, како би аутоцензору предочио изглед идеалног друштва: У лудници је боље него у скупштини. У лудници се нико не прави паметан!
Да ДИБ воли оно што ради показује и његов беспоштедни рад на популаризацији хумора и сатире на Балкану. Шипак је једно од малобројних места где су заступљени аутори са свих страна. Не штедећи себе, из недеље у недељу пратећи дешавања на балканској сцени, ДИБ потврђује да је љубав према хумору и сатири, најтежим књижевним облицима, важан фактор у њиховом стварању.
Васил Толевски
