Милетин гост Баћко Милачић – Кратке приче за лаку ноћ
НИЈЕ ТО НИШТА
Рано сам постао компликован! Имао сам двадесетак година и једну тешку операцију. Сви су плакали, било ми их је жао!
Мислили су да ћу преживјети.
Сјећам се ријечи утјехе једног тетка :
– Не бој се, није то ништа! Један мој пријатељ је има’ исто што и ти. Живио је после тога још двадес’ година!
,….
Године су брзо прошле.
Отишао је и тетак!
П. С. На смрт можете вазда рачунати!
СПОМЕНИК
Крајем седамдесетих година прошлог вијека, породица је обновила успомену на наше претке у Брскуту.
Поп Ђоко, поп Лакић…
Мртви су сабрали живе!
Кад су поставили надгробни споменик, један од “ дежурних сељана“ је забринуто примијетио:
-Што сте им ставили крст, а не петокраку?
Милан, стриц му је одговорио:
-Примите их у партију, ставићемо петокраку…
ТАДИЈА НОВИЧИН
-Ђеде, како си уранио?
-Једва…
-Мога’ ли се дигнут’?
-Јесам, чини ми се…
-Једе ли ?
-Ђа’о ми га је изио…
-Боли ли те што?
– Не, ништа, само, све…
-Није ти вакат да тамо идеш!
– Мораћу у прекоманду…
Какав је то био лик! Моја баште сљезове боје.
Слутио је ово доба.
Да је био позитиван, не би живио деведесет и кусур!
