Душан Ђурђев – Прва награда Сатирафеста 2020
Т(р)ајна вечера
Коме је још до нас стало? Реци
И ти сваког другог одабрао пре би,
замерени прецима, замерени деци,
ми не требамо ни самима себи.
И сенке одбијају да нас прате
коме сад безбожник да се моли
за повратак међу силикате
ако нас воли, нел воли камен голи.
Крадљивци ватре, сви мртви хладни,
нема тога ко ће тај грех да опрости,
кад год белоглави орао огладни
он се кавкаским шведским столом гости.
Пре но званицама залогаје зброје,
и тајна агапа сврши увелико
Увек неки ђаво долази по своје
А по нас неће да дође нико.
