Бардови сатире: Габријел Лауб – Афоризми
Споменик пророку гради се од камења којим је каменован.
Волиш човјечанство?!
Прво покушај са једним човјеком.
Маска: једини дио лица који човјек сам бира.
С надолажењем старости,
човјек не постаје паметан
– само схвата да то нису ни други.
Нема данас више идиота неголи некад.
Само су образованији и боље организовани.
Будућност литературе је у афоризмима.
Од афоризма се не може снимити филм.
Љубав је једино подручје на којем нам неспособност трећих лица не може ништа покварити.
Утописти су сретни људи јер никада неће дочекати остварење својих снова.
Лако је анђелима да буду анђели. Они не једу и не воде љубав.
Човјек забрља много ствари у животу, али ништа тако савршено као сам живот.
Најважнија мјера. Процентуални удео човјечанства у човјеку.
Он је већ ријешио многе нерјешиве проблем. То је зато јер су за њега сви проблем нерешиви.
Хумористи се не баве политиком, јер воле само добре вицеве.
