Бардови сатире: Аркадиј Давидович – Афоризми
Ми смо лоши људи, али диван народ.
Слуге народа су лакеји господара.
Кад је један све, све је ништа.
Огњем, мачем и демагогијом.
Ја сам човек и ништа зверско није ми страно.
Ана Карењина није хтела да се баци под воз, али је Толстој остао при своме.
Раније је лоше било боље.
Ваш метак ћу заувек чувати у мом срцу.
Док смо ћутали имали смо шта да кажемо.
Стока не може да живи без клања.
Државна безбедност је главна опасност.
Бирајући међу лошима одлучујемо се за најгоре.
Ја верујем у Бога. А, он у мене?
Сви људи су браћа. На пример, Каин и Авељ.
Живети паметно није мудро.
Тајна полиција влада јавно. Али то је државна тајна.
Бирајући међу лошима, одлучујемо се за најгоре.
Парнас је изнад Олимпа.
Црвени не црвене.
Живи полако – умри брзо!
Земљотрес је кретање некретнина.
Када је бесмртник умро, милиони су оживели.
Пријатно мирише леш диктатора.
Анархија је слобода за хаос.
Без лудачке кошуље народ се осећа го.
Аркадиј Давидович (право име рус. Адольф Филиппович Фрейдберг), рођен је 12. јуна 1930. године у Вороњежу, у тадашњем Совјетском Савезу, данас Руска Федерација. Аутор је више од 60.000 објављених афоризама. Сматра се једним од најбољих руских и европских афористичара
Аркадиј Давидович рођен је у породици лекара, јеврејског порекла: отац Филип Абрамович био је венеролог, а мајка Раиса Соломоновна — дечји лекар.
Године 1953. дипломирао је на Пољопривредном институту и радио је као предавач у школи за механичаре.
У совјетско време Давидович је објављивао у сатиричном листу „Крокодил“ под псеудонимима Јулије Цезар, Ернест Хемингвеј, Оноре де Балзак, А. Давид, франуски писац, а његови радови објављивани су у рубрици „Хумор с разних меридијана“.
Давидовичеви афоризми укључени су у бројне антологије и зборнике афоризама. Сопственим средствима објавио је више од двадесет зборника самиздата. Аутор је великог броја филозофски интонираних, тематски разуђених, значењски вишеслојних и раскошним хумором прожетих афоризама. Тематска разуђеност афоризама Аркадија Давидовича је фасцинантна – нема теме којој није посветио пажњу. Но, само време призива – и интерне друштвене прилике и светска криза донели су превагу сатиричног афоризма. Последњих година Давидович предњачи по броју афоризама руских аутора објављених у зборницима „Антологија мудрости“, „Антологија мисли у афоризмима“, „Мудрост Русије“, „Нова књига афоризама“, „Велика књига афоризама“, у којима је раме уз раме са ауторима као што су Станислав Јежи Лец, Фридрих Ниче, Лав Толстој, Артур Шопенхауер и други мислиоци.
Године 1976. Аркадиј Давидович, заједно са сликарком Валентином Золотих основао је у свом дому у Вороњежу јединствен у свету Музеј афористике.
Године 2012. круг људи који поштују стваралаштво Аркадија Давидовича основали су фан-клуб. Овај клуб је уз интелектуалну и материјалну подршку, као и покровитељство „Фонда Ховански“ започео образовно-просветни пројекат „Афоризам као реч са Великим словом“. Садржај овог пројекта је обука заинтересованих кроз ауторске афоризме. Године 2013. пројекат је почео да се реализује и у вороњешком органку Московског хуманитарно-економског института.
У мају 2015. године у вороњешком обласном Дому новинара одржана је презентација првог зборника афоризама из циклуса «Декалингви Давидовича», укључујући преводе афоризама с руског на десет светских језика, који се налазе у четири језичке групе (индоевропска, афроазијска, угро-финска и кавкаска), међу којима су српски, фарси, хинду, хебрејски, грчки, енглески, италијански, шпански, грузијски и мађарски.
У октобру 2016. године објављен је зборник «Давидовичъ — любомудръ словѣнский» на свим најважнијим словенским језицима — белоруском, украјинском, пољском, словачком, кашупском, лужичкосрпском, чешком, словеначком, бугарском, македонском и српском. Превод на српски су урадили А. Драгић, М. Софранас и други. Овај Зборник је посвећен 150. годишњици зборника „Словенски весник“, који је покренуо А. А. Ховански 1866. године, уочи првог Московског Словенског конгреса, одржаног 1867. године.
У фебруару 2017. године Давидович је добио награду Удружења књижевника Србије „Екселенција сатире“, као најбољи страни сатиричар. У августу 2017. године у Србији је објављена Антологија савременог руског афоризма „Велико у малом“, коју је приредио и превео Александар Чотрић, у којој је, међу 190 заступљених афористичара, Давидович аутор са највећим бројем афоризама.
Октобра 2017. године Давидовичу је додељена награда Сатира феста 2017 „Златни круг“ за афирмацију сатире у свету.
Изабрани афоризми Аркадија Давидовича под називом „Аркаде духа“ изашли су 2018. године, у издању“Српске речи“, (приредио и превео Александар Чптрић.).
