Милетин гост Баћко Милачић – Кратке приче за лаку ноћ (дио други)
ТЕРАПИЈА
-Алоооо, јуначе! Чујем да си закачио корону. Добро си, имаш ли ватре… Чувај се од упале! Што више течности… Неће гром у коприве! Таман да одмориш… Не прескачи терапију… Послушај мене, шашавога, силом једи!
Што ти веле доктори? Сланине и бијелога лука, чујеш ли ме…
Стави ракије на длан, па повучи на нос! Аспирин, обавезноооо! Немој да те ја учим…
Да сам ближе, донио бих ти траве од утробица. Ка’ руком би је мака!
Не стигох ни славу да ти честитам! Јеси ли има’ гужву?
– Мање , него прошле године!
-Ко ти је био?
-Патронажна!
-Лако се теби за’ебават, није ти ништа!
ТЕШКО MENY
Само ми не причајте о томе…
У то вријеме сам био стасит младић. Као и данас имао сам изражене бицепсе, трицепсе и комплексе!
Милосава је била-ВАУУУ.
Некако сам је убиједио да изађемо на пиће.
Као велики експерт за обје главне подгоричке улице, између неколико кафана и пар новоотворених пицерија, одлучио сам се , да опростите, за ово друго.
Са великим искуством понудио сам јој MENY.
Као и све васпитане одиве, наручила је неку зајебанцију.
Само се сјећам да ме конобар питао- Већу,мању?
Био сам спретан, као и увијек -Већу, наравно!
Тек кад нам је донио јело видио сам да се налазим у недозвољеној ситуацији.
ВАУУУ је добила нормалну порцију, а ја сам био генерални заступник за четри особе.
Више се нијесмо срели… Пица јој материна!
НАРАВОУЧЕНИЈЕ: Не трчи за величином!
