Бардови сатире: Растко Закић – Сатирична поезија

Објави Сатиргора

НАЈБОЉИ КАНДИДАТ
Гледам како кандидат узорни
У кампању предизборну креће
Верујем му ништа није укр’о
Куд ћеш горе, јао, значи, тек ће.

С друге стране, ред је да му одам
За негдашње поштење признање
А што биће то што мора бити –
Зар то није већ редовно стање?

Није ни он, грешник, главни кривац
Више крив сам ја што тако мислим!
Зато морам за њега гласати
Макар свестан да ћу да извисим!

 

БРКА
Оптужише Брку на власти
Хтео је бркове да омасти!

Брка се брани, али не вреди
Маст се са бркова, цеди ли цеди!

Тада се показаше предности демократије
Брка је морао бркове да обрије1

Тако безбрк остао је и даље у власти-
Јер више нема услова да бркове омасти!

 

КРАВА
Политичар, зар не, понајпре државу
Схвата ко свој посед и музару краву.

Па када се један поднапије млека
Дође онда други – и све испочетка.

На срећу, ниједан народу не брани
Измужену краву да и даље храни.

Кад се опорави државна млекуља
Политичар ту је – чим млеко покуља.

Док длан о длан але млеко су попиле!
Држава је крава перпетум мобиле!

Растко Закић, (Крагујевац, 1942 — Београд, 2014) био је српски сатиричар и књижевник. Дипломирао је на Архитектонском факултету у Београду. Поред књижевног рада бавио се архитектуром, новинарством и издаваштвом. Био је главни уредник и директор ЗАПИСА, прве трајне радне заједнице писаца у Југославији. 1984. године основао је своју Књижевну Радионицу, као слободни облик дружења аутора. Са Александром Баљком и другим сатиричарима Београдског афористичарског круга покренуо Сатиричник ДАНГА, а 1993. године обновио Заједницу писаца ЗАПИС и покренуо магазин за критичко мишљење АЛТЕРА (са Иваном Ивановићем, Милосавом В.Р. Јовановићем, Миланом Арнаутом и Витомиром Теофиловићем). Добитник је награде Радоје Домановић за сатиру и двоструки добитник Априлске награде Београдског Универзитета. Живео је и радио у Београду.
Заступљен је у више домаћих и страних антологија сатиричне књижевности. Превођен је на више језика.
Библиографија
• 1967. На љуту рану љуту траву
• 1972. Шунд – стихови
• 1975. Жар – птице
• 1978. Куда нас модни креатори воде (1982 – друго издање)
• 1981. Наопаклије (1982 – друго издање)
• 1983. Ударци главом
• 1983. Истеривање правде
• 1984. Укрштене речи (1985 – поновљено издање)
• 1985. Минут до дванаест
• 1986. Државне бриге
• 1987. (Друге) државне бриге
• 1988. Ово
• 1994. Добровољни издајник
• 1994. Грађански рат у мојој глави
• 1998. Пристојност налаже да се побунимо
• 1998. Ми нисмо криви
• 2000. Улазница за пакао
• 2007. Горка жетва