Афоризми Љупке Цветанове
Никако да се договоримо око граница.
Наш национализам граничи се лудилом.
Сеје страх.
Код нас то даје највече приносе.
Ухватио пензионер златну рибицу.
Појео је.
Нисам преживела струјни удар.
Искључили ми струју.
Шта пије кафана?!
Родила ми се фракција у партије власти.
Младима свет остаје.
Државу смо изгубили.
Наш Платон је нарцис.
Заобилази истину.
Наше посланике је скупо купити, али, пазите,
све је то првокласна стока.
Посланицима саветујемо да поштују протокол за заштиту од ковида –
да ставе маске на улазу у скупштину. Пиштоље не морају показивати.
Откад сам се исповедала не иде ми баш најбоље.
Сумњам да ме је свештеник накодошио Богу.
Стигла сам правду.
Пребациоа ме јавни тужилац.
Због ковида сви носе маске.
Поштеног лопова нико не схвата озбиљно кад хоче да опљачка банку.
Гласање је прошло у мирну атмосферу.
Глас народа се није ни чуо.
Овде је и последњи интелектуалац
веч одавно цитирао Андрича.
Била је то убедљива победа.
Освојили су небројане гласове.
Наш народ врло добро зна за кога гласа.
Зато све мање излази на изборе.
Нечемо вас оставити.
Носичемо вас на душу.
И код нас је правда слепа,
али владајуча странка јој је поклонила розе наочаре.
Одело не чини човека,
али даје неки особити дојам горилама.
У рату се гине од залутали метак.
У миру, од залутале људи.
