Mića Lukić – Crni fond
CRNI FOND
Pošalje me žena na pijacu. Ostavi mi njen novčanik i kaže šta sve da kupim?
Izađem, otvorim novčanik, u njemu samo neka ceduljica na kojoj piše: „Napuni me!“
Ja jadan, iz mog crnog fonda napunim, i krenem kolima na pijacu. Gorivo na rezervi bućka, a meni odzvanja, kao da mi kaže: „Napuni me!“ Ja opet svratim na pumpu, i iz mog crnog fonda, sipam gorivo.
Dođem na pijacu, zaboravio sam šta treba da kupim? Pozovem ženu telefonom, a na displeju piše: „Nemate dovoljno kredita – napuni me!“
Opet ja iz crnog fonda napunim telefon i pozovem ženu. Ona ljuta što sam je probudio, ali izdiktira šta treba da kupim?
Pokupujem namirnice, i dođem kući, žena još leškari u krevetu, ja viknem: „Hajde ustaj kasno je!“
Ona se malo trže kao iz sna. noge joj poleteše u vis i promrmlja: „Hajde, napuni me!“
Verovatno je nešto sanjala. Ja onako iznerviran. Došlo mi punjenja preko glave, viknem glasno: „E za to punjenje, nemam crni fond.“
Ona već ustaje i kaže mi: „Šta ti je? Što vičeš na mene?“
Da, vičem, jer ko će da napuni moj crni fond?
