Бардови сатире Александар Баљак – Афоризми (Типар 2009)
Све би дали да све задрже.
Безболно смо увели демократију.
Нисмо је ни осетили.
Џелат је био уз жртву
кад јој је било најтеже.
Штрајк глађу сваки грађанин
може да обави у кругу породице,
Ја сам за дијалог, и тачка.
И ја знам да ништа не знам,
али не правим од тог филозофију.
Да књига није спаљена,
цео тираж би плануо.
Сањао сам те ноћас.
Срам те било!
Секс је могућ и у стотој,
али ко би се тога сетио.
Афоризам је
дриблинг духа на малом простору.
Свака је власт од Бога,
само ја наша плач Мајке Божје,
То је био ослободилачки рат.
Ослобађале су се најниже људске страсти.
-Може ли се живети од писања?
-Може, али не сваки дан!
У нашој традицији је
да сваки час раскидамо с прошлошћу.
Народу је безброј пута речено да је срећан,
али њему не вреди говорити.
Писац који убија причу неће се на томе зауставити.
Удавиће и читаоца.
Плаћате ли картицом,
или бубрегом?
Приђите нам на пушкоме!
Да се не довикујемо!
Он би и рођену мајку продао, али не по сваку цену.
Једна је мајка.
Копије нису криве.
Оригинал је први почео.
Мењали су му лични опис
док нису добили сумњиво лице.
