Ivan Likar – MINI DRAMA
NOVO!
U Ministarstvu kulture,u foteljama koje kao da su preuzete iz univerzuma Šerloka Holmsa,spavaju i hrču.Upada Dositej na rolšulama.Probuđeni iz prijatnog sna,nepoznati slu- žbenici,za koje niko nikada nije čuo,gledaju neprijateljski.Na licima imaju maske,ali one klasi- čne,što ih čini stvarno nepoznatim.
SLUŽBENICA 1:A tako smo se lepo dosađivali!
DOSITEJ:Knjige,knjige,braćo,a ne zvona i praporci!
SLUŽBENICA 2:Šta je sad ovo?Ne može čovek na miru da se dosađuje.
SLUŽBENICA 1(bunovno):Jeste li za kolačiće?
DOSITEJ:Ovde je baš dosadno.Idem ja.
SLUŽBENICA 2:Pa i dosadno je,šefica je umrla od dosade.Juče je sahranjena u Aleji velikana.
SLUŽBENICA 1:Ispao je čitav cirkus.Morali su da izbace Ivu Andrića.
SLUŽBENICA 2:Ali,draga,kad se sve raščistilo,i kada su izbacili nepotrebne,u paketu su sahranjivali Tolkina i Miroslava Ilića.
DOSITEJ:Nego,ova vrata ne mogu da se otvore.
SLUŽBENICA 1:Zato što tražimo žrtve za naše kulturne sadržaje.Vrata se blokiraju,čim se zatvore.
DOSITEJ:Mislim da bi bilo bolje skočiti kroz prozor.
SLUŽBENICA 1:Samo izvolite.
SLUŽBENICA 2:Ali,draga,prozori su samo naslikani na zidu,ovde i nema prozora.
DOSITEJ:A galerije?Biblioteke?Negde bi valjalo uteći.
SLUŽBENICA 1:Ali,molim vas,tamo se sad organizuju koride.Naš sponzor je španska ambasada.
Ulazi ministarka kulture
MINISTARKA:Evo mene opet.
SLUŽBENICA 1(ministarki):Nije vam se dopalo u Aleji velikana?
DOSITEJ:Rekli ste da je umrla od dosade?Šta je sad ovo?I zar vrata nisu blokirana?
MINISTARKA:Ko je ovo?I ove slikarke su mi previše.I to su mi umetnice.Nevaspitane,bez sluha za prave vrednosti.Idu polugole,umesto da se pokriju čadorom.Sramota,šta će reći baba Lepa iz susedne zgrade.
DOSITEJ:Znate li vi uopšte ko sam ja?
MINISTARKA:Neki penzioner.
DOSITEJ:A Život i priključenija?To sam ja napisao.
SLUŽBENICA 1:Artur Klark!
MINISTARKA:Opet nešto iz praistorije!Mi se zalažemo da kultura bude u toku sa savremenim svetskim stremljenjima.
SLUŽBENICA 2(objavljuje tajanstvenim glasom):Kafa je spremna!
MINISTARKA(ignoriše je):Svi znaju da ja imam meko srce.Ali ovo je previše.Mogla je gola da se skine,liči na mafijašicu.Šta ja sve moram da pretrpim!A tek one slike,sve nešto provo- kativno.I maštovito.Dok sam ja ministarka,radićemo na ukidanju mašte.
SLUŽBENICA 1:Govorite o onoj čuvenoj slikarki?
MINISTARKA(iznervirano):Ne,nego o babuskari koja radi u fabrici!
DOSITEJ:A da me pustite na slobodu?
MINISTARKA:Treba nam talac.Počinje predavanje Marijana Rističevića o putovanju na Mesec kočijama na nuklearni pogon.U svečanoj sali,uz činodejstvovanje vladike antartič- kog.Biće prisutan i Zdravko Krivokapić.
SLUŽBENICA 1:Marijan je parkirao traktor preko puta,sad se javio.
DOSITEJ:Ali vrata su navodno blokirana.Nema izlaza.
MINISTARKA:Malopre sam ušla!Blokirana su za one koji su unutra.Sad ću da pozovem da ih otvore.I idemo polako,ili ćete radije u podrum na simpozijum o pravima žena,na kome uvodno izlaganje ima Lepa Lukić?Povela je i mačku.
SLUŽBENICA 1:Ja sam se dvoumila,ali ipak radije ne bih.Obavezni su usisivači i pratnja muža.I članstvo u NATO-u.
MINISTARKA:Sve će se odvijati u mraku.Predviđeno je da se učesnice,od kojih su neke došle čak iz daleke Crne Gore,pokriju jorganom,zbog epidemiološke situacije. SLUŽBENICA 2(nostalgično):Kad sam ja bila u Crnoj Gori i obilazila tržne centre,videla sam pingvine ispred ispred sedišta Mitropolije crnogorsko-primorske.Ludi dani mladosti!
MINISTARKA(podrugljivo):Bila si tamo prošle godine!A ove godine si pred penzijom!Šta to lupetaš?
DOSITEJ:E,pa idem ja.
MINISTARKA:Pravite se ludi?A predavanje Marijana Rističevića?Uostalom,ne možete izaći bez naše pomoći.Nemojte me terati da upotrebim silu.
DOSITEJ(uznemireno):Sav sam se naježio!
Ministarka vadi revolver,pa zaplet iznenada poprima oblik svemirske opere.
SLUŽBENICA 1:Zaboravila sam da nahranim mačku!A i kafa se ohladila!
MINISTARKA:Polazite ili ću da vas izbušim k’o švajcarski sir! Sve ih drži na nišanu.Upu-ćuje se prema stolu na kome je upadljiv crveni telefon.Podiže slušalicu,ni na trenutak ne gubeći iz vida svoje taoce.
MINISTARKA:Može li neko da otvori vrata?Spremamo se da posetimo predavanje Mari-jana Rističevića!Kako?Nisam znala da je postao počasni konzul Nikaragve.I molim vas,ako ima neko da baci nuklearnu bombu na Fakultet likovnih umetnosti.Vreme je da se već jednom zavede red.
DOSITEJ(u zanosu):Ja sam prosto poželeo da se udam,gledajući izložbu venčanica u Muzeju savremene umetnosti.Znači da imate uspeha,gospođo ministarka.
SLUŽBENICA 1:Nego,nije mi jasno,kako je nešto u jednom trenutku umetnost,a u sledećem nije?
SLUŽBENICA 2:A meni nije jasno zašto ministarka ne upotrebi sekiru,kad je to tradicionalni običaj u našem ministarstvu?
MINISTARKA(preteći):Polazite!
Upada Vuk Karadžić na skejtbordu.
VUK:Izvolite,samo izvolite,gospođo ministarka.Zvali ste,i mene su poslali.
MINISTARKA:Opet neki penzioneri!
VUK(uvređeno):Ni moji roditelji me ne razumeju!Nastavnici su protiv mene!
SLUŽBENICA 1:To su ovi milenijalci!
MINISTARKA:Još će da nas tuži roditeljima,pa će da nas povlače po sudovima zbog zlostavljanja!
DOSITEJ:Ovo je kraj!
MINISTARKA:Šta čekate?Rekla sam da pođete!
Svi izlaze,dok ih Vuk Karadžić nemo posmatra.Za njima zatvara vrata.Ostaje prazna scena,na kojoj se iznenada začuje zvonjava telefona koja traje veoma dugo.Zavesa se polako spušta.
Ivan LIKAR
