Растко Закић – ДРЖАВА ДЕЛИ БАКШИШ
ДРЖАВА ДЕЛИ БАКШИШ
Уметник коме су под старе дане
Од немаштине гаће спале,
Тако гологуз пред државом
Изводи протестни салто мортале.
А после тачке, с отменим миром,
Пружио руку с празним шеширом:
Државо, ред је најзад да частиш,
За овај салто да даш бакшиш!
И власти одлучише то да среде,
Да спасу уметнике крајње беде.
И да покажу, време је, јебига,
Да су и уметници државна брига.
Али нема, ко увек, довољно пара,
Колико уметничког имамо дара!
Не можеш баш све да спереш флеке,
Кад нема за све, дај бар за неке!
Држава зато одреди жири
Који ће непомирљиво да помири.
А како су вредновани уметници,
Ево примера како су прошли писци.
Ко је слагао пригодне риме,
Њему следује државно виме!
Зар да се пусте низ мутне воде
Писци који су срицали оде?
А ко је државу шамарао –
Ко би му државни бакшиш дао?!
До краја свога нек пати века,
Заслужио је да довек чека!
Тако држава бакшиш подели,
Онако правично како жели.
Да ни случајно не буде крива –
Нема ни жалбе, ни опозива!
