Пљеваљски афоризам – Миљан Сандић
Млади се спремају за будућност,
чекајући родитељске пензије.
Чим му образ поцрни,
олиже га језиком.
Највише времена провео је са књигом.
Био је књиговезац.
Некад је другоме кројио капу,
а сад иде гологлав.
Иако је пао на кољена,
још добро трчи.
И гуликоже су се модернизовале.
Набавили су ножеве.
Играо би он руски рулет,
али са туђом главом.
Колико је капа промијенио,
сад иде гологлав.
Удри Мујо у тепсију!
Можеш, празна је.
Да је лажкратких ногу,
многи би ходали на кољенима.
Упаде му сјекира у мед,
али не може да је извади.
