Slavica Savić – Poštar Mile
Konkurs „Kipar, Bijelo Polje, Crna Gora. I ja ponukana, pozamašnom sumom, za laskavu prvu nagradu, napisah, satiričnu priču, lepo, stavih kopiju priče, sa šifrom u jednu kovertu, a rešenje šifre,biografiju, u drugu manju kovertu sa svojim podacima, kad, krenuh u poštu, znate već, jedan, po jedan,socijalna distanca, maske, prskanje dlanova gelom na ulazu, i nekako se probih, do šaltera, jezikom zalepih poštanske markice, i poslah, pošiljku, na adresu Doma Kulture u Bijelo Polje. Al’ ne lezi vraže onako brzopleta, i zamišljena, ja na koverti napisah, Belo Polje, umesto Bijelo Polje. Al znam, jasno ko dan, da sam poštanski broj lepo upisala, u kućište, prođe dan. Ja ga provedoh u razamišljanju, kako će me pustiti u Crnu Goru, kad treba da čitam prvonagrađenu priču. Da sam primila i vakcinu i revakcinu, i da će me preko granice pustiti,ako ništa drugo na lepe oči, plavu kosu, i šarm
Kad dolazi poštar, ovaj naš iz Trstenika i zvoni, dvaput. Reci, Mile.Pa, ovo je za tebe. Decidno, vraćeno, kao „nepoznato. Pišite isključivo, ijekavicom, novocenogorskim jezikom. Nečuveno
Pomislih. To, ti je čičina! – reče mi Mile poštar. – Aj uzdravlje! Stavi, pismo na trpezarijski sto, i ispiju čašicu tresnu i drvo, stola. Slavica Savić
