Миладин Берић – Лула мира
ЛУЛА МИРА
1.
За Србина нема ништа горе
но кад мора ић’ на преговоре.
За то нема ни живце ни жицу
па ту прође ко Мујо у вицу.
Стог’ би рађе легао под жарач
но да буде какав преговарач.
2.
Када Срби воде преговоре
у тиму су све “ћоро” до “ћоре”.
Чим нас неко по ушима клепи
ми за себе постанемо слепи.
Бог нам дао чуло неопреза
стога свако може да нас зеза.
3.
Залуд правда све пада у воду
када Срби преговарат’ оду.
Кад заседну за мировно сточе
Србима се сва чула укоче.
Зато Срби кад се битно мути
изгледају ко да су ћакнути.
4.
И Бог види у српској екипи
вазда нешто у главуши шкрипи.
Кад им ђаво у тинтару уђе
Срби бране интересе туђе.
Бранили би може бити своје
кад би знали да такви постоје.
5.
Оно што су стицали са болом
Срби губе за мировним столом.
Јер се нађе увек неко пречи
пред судијом спреман да закмечи.
Губићемо за зеленим столом
док поносно каскамо за колом.
6.
Кад задува у мировне фруле
Србин пуши с лулом и без луле.
Зато Србин ако ћемо право
целом свету изгледа мутаво.
Стога стоји оцена са стране
српски мозак попиле су вране.