Афоризми Милана Пантића
Угасили смо телевизоре. Каква грађанска непослушност!
Чињенице јесу непобитне, али небитне!
Истина је као невидљиво мастило, изађе на видјело тек кад отопли.
Да би заварали трагове, кренули смо уназад.
На нивоу државе имамо заједничке институције и заједнички криминал, али не мора да значи…
Када се нађете иза браве, радујете се сваком кључу, па макар и националном!
Потписује се као главни уредник, а сви знамо да је то лажно представљање.
Кад професори уђу у власт, студенти им држе лекције на улици.
И политичари се проституишу – продају своје гласачко тијело.
Политичке партије су као лубенице, има добрих, али се морају испробати.
Млади су се укључили у политику. Поштују изборну ћутњу и – одлазе тамо гдје их нико, никад и ништа неће питати.
То што је неко поцрвенио, небитно је за живот у мраку.
Неко мора да игра и улогу негативца, али не мора да учествује у сваком филму.
Многима су споредна врата била једини излаз.
Не страхујем да ће доћи гори, него се питам кад ће доћи до промјена.
Нема исправног одговора на погрешно питање.
Опет помињу полицијски час. Је ли у питању дошколовавање?
