Афоризми Славице Агић
• Одлазимо без трага – у бестрага.
• Препун је комплекса. Управо један гради на планини.
• Моји преци су сви били патриоте. Мислим да је од нас довољно.
• Подмићивање му највише иде – од руке.
• После избора, схватимо, бирајући њих да смо уствари одабрани ми.
• За мене су и левица и десница исте. Обе празне.
• Лупио је и остао да лупа.
• Ловећи у мутном саградио је туристичко еко – језеро.
• Подигао је аларм – метео.
• Стигли смо до границе. Сад смо ограничени.
• Прозор у свет нам је отворен. Границе, како коме.
• Бацали су дрвље и камење на њега и он направи зидине у граду и брвнару на селу.
• Тај директор је баш био алфа и омега нашег предузећа. Његов почетак, а наш крај.
• Ишло му од руку. После бачене рукавице, бацио је и кашику.
• Успео је с штапом и канапом. Преко наших леђа.
• Грађевинска мафија је у основи права. Она прави.
• Не би ми паничили, ал се паника навикла на нас.
• Био је сиротињска мајка. Сада он тражи мајку.
• Ја нисам увредљив човек. Ипак мито нико не нуди.
• Ја сам илузиониста. Ту живим.
