Љубомир Илић – П Л А Ћ Е Н О Ц Е П Е Њ Е
Чуо пензионер из Горњу ма’лу да преседник на државу дава по три ‘иљадарке за пелцување против корону, па отишал у месну заједницу да си потврди чуење.
– Мен’ ме интересује ‘оће ли пелцују и мен’ пошто сам си попил витомине и онај плекани елеменат цинк што ми лично пратил преседник од државу преко пошту!
– Што, па, да те не пелцују?! – интересувао се селски кмет.
– Можда ми кожа поцинкована какој олук, па не мож’ гу прободу с’ онуј малечку игличку!
– Ће ти гу прободу, немај си бригу…
– Ал’ мен’ ми је мерак да ме цепују са руску вакцину, а да ме рецепују са америчку!
– За кво?! – интересовал се кмет звани преседник на месну заједницу.
– Затој што сам си ја залупајка: големо си волим Руси, а поголемо Американци. Не би ‘тео да се увреду ни па овија, ни па онија!
– Ћу питуем кризнога штаба ‘ел могућна такај работа.
– Ако ми дозволу цепење с две вакцине, питуј и преседника на државу не ли ће ми додели двапутке по три ‘иљадарке.
– Тој не мора га питуем, тој знам и сам: ће ти додели!
– Лелке, бошке, тој је за тој што сам си привржен нас његову политику! А кад ће ме исплати држава?!
– Прве три ‘иљаде ће добијеш за са’рану, а по тој исто толико кад ти даву четерес дана!
Љубомир Илић
