Пеко Лаличић – ЧУДИ МЕ НИШТА
ЧУДИ МЕ НИШТА
Ништа ме не чуди
у принципу,
чуди ме Ништа
стварно:
што и оно не поста Нешто,
јер у нас је и то могуће.
Могло би бар ташну да носи,
празном душом да је пуни,
с говорнице да се гласне
и спласне,
опет Ништа да буде,
да у принципу остане
Велико Ништа,
а у очима мерача
стварно буде
Нешто.
Налик Некоме
високо,
ништа чудно.