Миладин Берић – МРАК ЈЕ ПАО НА ЂОЗЛУКЕ ЧИЧИ
У биртији музика до даске
пјеваљка се по столу размеће
од поноћи када падну маске
до зоре ће трипут на распеће.
Мрак је пао на ђозлуке чичи
испод стола пола метра срче
нешто младо мора да заскичи:
„Чувам овце гара ми се мрче“.
Мала носи већ девету туру
шајтови се са маркама ваде
и ноћас ће дуплу фискултуру
ону кад се додирују браде.
Поред шанка крај корпе за смеће
још ће једном да поврати свиња
горе лампе и топе се свијеће
слабо свјетло по столу ромиња.
Ракија се просипа по поду
гдје двојица полумртва леже
пред вратима Баја пушта воду
испод њега обе ноге бјеже.
Пјеваљку ће зихер да ударе
бар тројица што им цури пјена
да не дође ноћас у „Јагаре“
до зоре би била бар поштена.
„Мрдни чичо мало брковима“
пјева мала као да је деру
за мароне увијек мјеста има
међ грудима што немају мјеру.
У биртији гдје су сочне псовке
једини је полуписмен уча
за ухом му стоје три оловке
први скаче када почне туча.
„Ко ће да се момачки побије“
Баја с врата изазива руљу:
„да се џаба долазило није“
чича хвата пјеваљку за буљу.
Изненада пуче марисана
на барабу стушти се бараба
лете флаше и кључа кафана
суди колац, вагир и тараба
.
Кад у крчми цикну прво окно
у стампеду бјеже п’јане лоле
јер је газда из кубуре рокно
преко глава што ће тек да боле.
Сломљена ће пјеваљка у зору
без грудњака и без штикле десне
са бубњаром на новом мотору
међ курузе да се опет кресне.
