Миладин Берић – Бијела куга
Док је било младих слуга
по кућама господара
бјежала је бијела куга
као лопов од жандара.
А сад како нема слуга
све нам ређе стижу роде
по кућама ћути туга
сад су дјеца изван моде.
Ко по некој Божјој казни
док фејсбучка љубав цвјета
кревети нам зјапе празни
од јесени па до љета.
Дошли неки дани болни
кад је и секс посто мука
све је више истополни’
поста понос што је брука.
Дов’о себи брачног друга
а и тај је сорте „мушке“
ето откуд бијела куга
бој не бију празне пушке.
Док су били мрачни дани
бјеше дјеце као мрава
шкрипали су отомани
а сад све је забадава.
Нек се овај вапај чује
до Господа и облака
дај нам Боже мање струје
јер су дјеца продукт мрака.
