Афоризми Жељка Јовановића
Бромаземап- наше национално јело.
Ко има своје да казаће им –НЕ!
Политичари нас лажу за наше добро.
Наша истина је неподношљива.
Неко има ту несрећу да се успава за посао, а неко срећу да се успава на послу.
Навика је чудо.
Отац ми је раније помагао да радим домаћи и толико се навикао да ми је помагао и на факултету.
Дао ми је новац да купим диплому.
Од обрађивања земље не може да се живи, али се зато лепо живи од одбрађивања народа.
Докторат ми је за десетку.
Платио сам га десет хиљада.
У Средњем веку кажњавали су ослепљивањем.
У савременом добу смо поред очију слепи и кажњени.
Умро ми је комшија а да човек никада није био код лекара.
Није имао здравствену књижицу.
Драги камен у Србији –камен у бубрегу комшије.
Некада си справу за мучење морао да заслужиш.
Данас можеш да је купиш на одложено и да у њен екран гледаш до изнемоглости.
Оверио је у чекаоници.
Није имао оверену здравствену књижицу.
Да сам знао да ће ми бити оваква будућност, не бих као дете бежао у кошмарима од бабароге.
Богаство је многе променило.
Сиромашни немају новац за пластичне операције.
Пелене, гаће, танга гаће, гаће, пелене –живот укратко.
Најсочније се псује на српском и кука на немаштину.
Псујемо као кочијаши.
То је зато што су нас коњине возају.
Родитељи су ме касно добили.
Требали су да ме добију у неко срећније време.
Уместо малог, затвореног простора, овде добијају широк простор у медијима.
Тешко ми пада то што немам ништа тешко да ми падне на желудац.
Од како сам почео да гледам вести, излечио сам се од ниског притиска.
