Милан Р. Симић – Афоризми
Кад се гусле не чују, читају се афоризми.
У Србији сви живе добро, само поштени никако да се снађу.
И поражени пишу историју.
Кад нађу издавача.
Испрани мозгови не коштају ништа.
Он је несрећа државе број један.
Проговорили бисмо ми, али народ и појединци никако да се договоре ко ће да каже нешто.
Ко каже да од заплењене робе не може да се живи добро?
Питајте полицајце.
Наши историчари не дозвољавају да се суочимо са оригиналном историјом.
На националној телевизији, дезинформације су примљене на неодређено.
Ђаво нема записане заповести.
Он их заинтересованима саопштава усмено.
Диктатуру имамо и за извоз.
Захваљујући појединцима које прислушкују, знају о чему народ не сме да прича.
Да је било старијих народа од нашег, наши добро обавештени далеки преци сигурно би чули за њих.
Неправда никад не касни.
Ружна слика о нама ћути као заливена.
И данас ми је објављен афоризам у новинама, али потисао га плагијатор.
Шта ће вама карта за Нојеву барку?
Купите ви лепо карту за Титаник.
Код нас нема фантомке која није дочекала својих пет минута.
Захваљујући цензури, у нашем позоришту представе се играју само иза завесе.
Да ли спадам међу најјаче афористичаре?
Не знам, не волим да се тучем.
У мирнодопским условима, паравојне формације обезбеђују изборну победу.
Слободна штампа је мртво слово на папиру.
Радни наслов мог романа: ТРАЖИ СЕ ИЗДАВАЧ.
