Жарко Требјешанин – КРАДУ ПОШТЕНО, ДОШЛО ИМ ЗЛАТНО ДОБА
(Милан Р. Симић, КАПА ДОЛЕ, “Нова Артија“, Параћин, 2021.)
Ветеран наше афористике, један од најпознатијих и најплоднијих, неуморни Милан Р. Симић објавио је нову књигу афоризама КАПА ДОЛЕ, која је прави дар за књижевне сладокусце. Његови нови афоризми остају верни традицији преплитања филозофије и уметности речи. Заправо у њима су стопљени дубока, густа и парадоксална мисао и ефектан и елегантан књижевни израз.
Живот у симулакруму, у илузорној, фалсификованој стварности.Симић критички преиспитује нашу друштвену мрачну и надреалну стварност, односно симулирања живота и стварности. Живимо дивно, идеално, али у привиду, у измишљеној прошлости и идеалној садашњости. Званично живимо никад боље. Незванично само ми знамо како нам је, пише он. А некада давно у званичној славној историји живели смо часно, поштено, без страха и достојанствено. Како то лепо каже наш афористичар:
Уђите у нашу историју.
Тамо се лепо живи.
Живимо у опсени, илузији, у лажном свету. Све је симулација, фалсификат, наша прошлост, садашњост и будућност, наше знање, статус, углед, дипломе, избори, правосуђе, наш приватни и јавни живот, карактер и личност, колективни и лични идентитет. О томе речито и оштро говори и овај афоризам о изборној фарси:
После изборне комедије, све је трагедија.
Милан Р Симић
У Симићевој књизи има више веома успелих афоризама који на ироничан и саркастичан начин излажу порузи све оне са кривотвореним дипломама, као и друштво које на то жмури.
У свет нам одлазе млади са оригиналним факултетским дипломама.
За оне са фалсификованим дипломама има посла и код нас.
Није поштеђено критике ни наше судство и корумпиране судије.
Помогли смо правди да победи.
Подмитили смо судију.
Где год да афористичар својим оштрим оком погледа, где год пипне, све је трошно, труло или изопачено.
Дошло нам је Златно доба
Мит о Златном добу говори о некадашњем рајском стању, о животу у идиличној, истинској људској заједници и у времену сваковрсног благостања. Тај опчињавајући, заводљиви мит вековима се обнавља и злоупотребљава у политичке сврхе. Оно што је ново у овој нашој, оригиналној политичкој злоупотреби познатог мита, јесте што обесправљене и осиромашене људе који животаре бедно у разореном, сиромашном друштву, политичари бесрамно убеђују да већ сада живе и уживају у Златном добу! Одговор нашег афористичара је, како и доликује, циничан:
Сведоци смо хорорног златног доба.
Зато Симић огорчено и ефектно узвикује:
Златно доба нећемо им опростити.
И заиста такав невиђени безобразлук и цинизам власти, збиља је неопростив.
Медији – слободни од цензуре, морала и од памети
Декларативно код нас нема цензуре. Она је као непожељан, проскрибован реликт стаљинистичке прошлости званично укинута. То на први поглед делује као добра вест. Али лоша вест је да је она заправо нестала, и то зато што је постала излишна пошто уредници, новинари и аналитичари и сами веома добро знају шта могу и треба да кажу и напишу, а шта не! Ову срамну појаву је Симић разголитио и исмејао својим луцидним и саркастичним афоризмима:
Имамо много добре новинаре.
Пишу све како им се каже.
***
Новинари крију истину.
За то су плаћени.
Култ Вође
Захваљујући својој моћној пропагандној машинерији, наивни, необразован и медијски неписмен пук, наседа на илузију и демагогију о Председнику који је човек који се у све разуме и све зна. Он се у све меша, у правосуђе, здравство, просвету, спорт, војну индустрију, грађевинарство, виноградарство… Свезнајући Владалац је и шаховски велемајстор, коме, упркос свеопштем дивљењу и ласкању, како предвиђа наш афористичар, истиче време.
Краљ је го, време је за мат.
Очекује се „година расплета“.
Наличје српског менталитета
Симић не штеди ни власт ни Вођу, али то не значи да се удвара и ласка народу или да жмури на његове рђаве склоности, недостаке и бројне мане и немилосрдно их разболичава. То су, пре свега, наше дубоке, екстремно заоштрене поделе које нас гурају у међусобно истребљење. Колико смо, заправо, несложни, изражава овај саркастични афоризам:
Приликом националног помирења дошло је до обостране еуфорије.
Мало је недостајало да припуцамо једни на друге.
Ту је и наша позната, пословична склоност колективистичкој митоманији. Уколико се у суровој стварности понашамо више ропски у односу на моћну власт, утолико у епској, замишљеној историји али и актуелној свести нараста до митских, грандиозних размера илузија о нашем слободарском, пркосном, несаломивом и јуначком менталитету.
Историју фалсификујемо јер оригинална не одговара нашем победничком духу.
И најзад, трећа особина, невиђена аутодеструктивна склоност да правимо погрешне изборе, да од два зла увек, непогрешиво изаберемо оно веће!
Захваљујући алавим бирачима, увек изаберемо веће зло.
Наравно, нису то једине наше рђаве склоности и мане. Нажалост, има их много више које Симић у својој књизи немилосрдно разоткрива и беспоштедно жигоше, као што су рецимо, завист, полтронство, склоност потказивању, плагирању….
(Мета)афоризми
Неки од најбољих афоризама Симића су управо они о афоризмима. То су мајсторски написани метаафоризми, који на језгровит, истанчан и мисаон начин продиру у суштину афоризма и откривају његову снагу, лепоту и значај. Афоризам је душа књижевности, кратко и јасно каже овај наш афористичар; а његова душа је сажетост.
Како сам почео да пишем афоризме?
Свој први написан роман свео сам на две реченице.
Најзад, афоризам, нарочито сатирични, политички афоризам има и једну важну моралну димензију и социјално и психолошки битну терапијску функцију.
Афоризам је телеграм подршке преплашеном народу.
И заиста, телеграфски кратак али просветљујући и охрабрујући афористичарски исказ убризгава људима тако неопходну енергију, наду и уверење да је, упркос свему, ипак, могуће победити глупост и бахатост наизглед свемоћне власти. А зар је то мало?
Симић је изградио свој оригиналан и допадљив књижевни стил. Он има лако препознатљив рукопис, који је јединствен, непоновљив, баш као што је то отисак прста или шара на дужици, и који се не може лако плагирати.
