Афоризми Милана Р. Симића
На нашим слободним изборима већина гласа кога мора.
Па шта ако сам се сликао са криминалцима.
То је НАША СТВАР.
Мој изабрани лекар отишао је у бели свет.
Сад морам и ја за њим.
Прислушкује нас од кад се вратила слобода говора.
Како смо остали без вековних територија?
Ми смо фалсификовали историју, наша вековна браћа и вековни непријатељи географију.
Диогене, ја тражим истомишљенике!
? (Ево шта је остало после мог цензурисаног питања,)
Пишем само афоризме за које морате да кажете да сам у праву.
Код нас је немогуће бити најбољи афористичар.
Увек је бар један испред вас.
Највећа срамота за један народ.
Та трпи овако нешто.
Вечност је људска измишљотина.
Купио сам место у нашој фалсификованој историји.
Нисам имао довољно новца за место у оригиналној.
Нико се није вратио па да знамо шта нас чека у рају, шта у паклу.
Да бисмо дошли до слободе говора, већина мора да заврши школу шапутања.
Имао сам доброг адвоката.
Тачно знао колико судија кошта.
Свуда људи, мало где човека.
Куле у ваздуху немају грађевинску дозволу.
Тешко државама у којој су власт и мафија једна породица.
Телевизор је прозор у глобалистички мрак.
Не љутите се на плагијаторе.
То су ваши истомишљеници.
Ми смо сами себи непријатељ ког не можемо победити никад.
Поштујем све Божје заповести које не могу више да кршим.
Као афористичару, писање ми не пада тешко.
И Библију могу да драматизујем за пет минута.
Мислио сам да наше друштво моји афоризми не интересују.
Демантовали су ме информативним разговором.
Уверили сте се и сами.
А кад сам ја говорио да је у стварању света равноправно учествовао и ђаво, мало ко ми је веровао.
Народ не би ћутао да зна о чему сме да прича.
Истину крију јер је много ружна.
Оригиналну историју читаћемо када је испишу и рехабилитовани.
Размишљање испраних мозгов: зашто да одлазимо у бели свет кад код њих није Златно доба?
Ми живимо пристојно, пишу нам рођаци из иностранства.
Ђаво више не ради на црно.
Примљен је у стални радни однос.
Код нас се списак неподобних преноси са режима на режим.
