Мићо Лукић – Афоризми
— Здравство и школство нам је бесплатно, зато је све више болесних и глупих.
— Откуд крај? Ми још нисмо ни’ почели.
— Kаква је деди пензија, такав је живот у породици?
— Држава нема шта да даје, док не узме, а да не узима, не би морала ником да даје.
— Преко дана воде политику, а преко ноћи се богате.
— Оно што други нису, ми јесмо. Срби!
— Изабрао сам докторку! Још само да изаберем попа(дију).
— Уништили су сточни фонд, али стоке има још.
— Упловио сам у брачне воде, без појаса за спашавање.
— На следећим изборима, мртви неће гласати. Штрајкују због сталног превртања у гробу.
— Пара на пару иде. Kриза на кризу.
— Овој Влади, нема шта да се дода, узели су сами.
— Приче политичара, нису више приче за одрасле, то су сад приче за малу децу.
— Њима се примиче фотеља, нама се измиче столица.
— Дани не доносе ништа, али односе животе.
— Нико не инвестира у грађане, ни’ мрву хлеба.
— нису они никакви оратори, пре би се рекло да су сератори.
— Обезбедили смо храну за седам дана. Једемо хлеб са седам кора.
— Била једном полиција! Сад бије опет!
— Пацијент умре кад се доктору није дало, да га излечи.
— Најбољи пријатељ нам је књига. Не морамо је хранити и изводити у шетњу.
— Kоска није бачена! Цели костури шетају.
