Мићо Лукић – Афоризми

Објави milenkosarac

— Здравство и школство нам је бесплатно, зато је све више болесних и глупих.

— Откуд крај? Ми још нисмо ни’ почели.

— Kаква је деди пензија, такав је живот у породици?

— Држава нема шта да даје, док не узме, а да не узима, не би морала ником да даје.

— Преко дана воде политику, а преко ноћи се богате.

— Оно што други нису, ми јесмо. Срби!

— Изабрао сам докторку! Још само да изаберем попа(дију).

— Уништили су сточни фонд, али стоке има још.

— Упловио сам у брачне воде, без појаса за спашавање.

— На следећим изборима, мртви неће гласати. Штрајкују због сталног превртања у гробу.

— Пара на пару иде. Kриза на кризу.

— Овој Влади, нема шта да се дода, узели су сами.

— Приче политичара, нису више приче за одрасле, то су сад приче за малу децу.

— Њима се примиче фотеља, нама се измиче столица.

— Дани не доносе ништа, али односе животе.

— Нико не инвестира у грађане, ни’ мрву хлеба.

— нису они никакви оратори, пре би се рекло да су сератори.

— Обезбедили смо храну за седам дана. Једемо хлеб са седам кора.

— Била једном полиција! Сад бије опет!

— Пацијент умре кад се доктору није дало, да га излечи.

— Најбољи пријатељ нам је књига. Не морамо је хранити и изводити у шетњу.

— Kоска није бачена! Цели костури шетају.

Категорије: Афоризми