Aforizmi Živka Prodanovića
Čovjek je čovjeku sumnjiva linija evolucije.
Dobar je strah kome ga je Bog dao. To i bezbožnici kažu.
Gdje mi je dobro, tamo mi je domovina. Kaže krvnik.
Kakva zabuna! – netko je pokucao na državna vrata, a mi smo odmah pomislili da je došao stečajni upravitelj.
Ključ uspjeha – svoje zaključke drži za sebe.
Može li vječnost biti nečija?
Neke su žene kvarne i prije nego što se pokvare.
Ona je izvrsno građena. Komad po komad.
Oni koji se ne plaše napada koronavirusa imaju ozbiljan razlog za brigu – njih je već napao virus gluposti.
Političari obožavaju nejasne situacije. Onda je njima sve jasno.
Postao nam je sumnjiv – svako malo zaklinje se u boga.
Sirotinja je i bogu teška. Reče bog.
Tko je takav taj se i anđela plaši.
Tko kupuje slavu, neslavno prolazi.
Tko tebe solo, ti njega u duetu.
Trebalo bi nagraditi posebnom književnom nagradom i najbolje sročena predizborna obećanja.
Upao je u loše društvo. I više niti slučajno ne želi van.
Utopljenik se i za pravosuđe hvata.
Voli život, ali pazi da te ne pregazi.
Za sreću je potrebno malo. Reče muž i udari ženu.
Žalosti me što me stalno nešto žalosti.
