ЖАЛИ, БОЖЕ
Дошли су нам рогобатни дани
Поклекоше и човек и жена
И деца нам немају детињство —
Жали, Боже, срећнија времена!
Нема више седељки и журки
Не чује се свирка тамбурица
Сивило је овладало нама —
Жали, Боже, осмехе са лица!
Некаквом смо ћорсокаку пошли
Умор нас је готово савладô
На путу нам трње и камење —
Жали, Боже и старо и младо!
Слуђен човек самог себе пита
Да л` је горе у селу, ил` граду
Попуцаше илузија наше —
Жали, Боже, и веру и наду!
Лете вране, ласте лете и по неки врабац. Водом Дрином плива патка и по који жабац. Људи иду преко реке чамцем, скелом и душеком. Неки пешке мостом ходе, мој друг плива преко воде. Свуда Прочитај више…
Baš svašta Zbrda, zdola, pesma nova, ne manjka motivacije dogod je akcije, tu se život stvara, nedrug opajdava, tu se lomi, tu gori, tu se prašta, radi mašta, pršti, tu se… svašta. Jašta. Zamoru materijala Прочитај више…
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…