Aforizmi Slavice Agić
– Mi smo i pre nošenja maski maskirali život.
– U svakom trenutku tačno znam koliko imam para u novčaniku. Jednu hiljadarku čuvam kao amajliju.
– Za večeru mogu da podgrejem jedino – nadu.
– Živimo fantastično – fantaziramo.
– Kažu da je uhvaćen na delu. Mada to više liči na nedelo.
– Maskirali smo se. Sad možemo među narod.
– Jedino nam ostalo da čitamo između redova, jer nikako da dođemo na red.
– Nije ni čudo što je završio u bunaru. Previše je bunario.
– Za njega je brak svetinja. Zato kući obično svraća nedeljom i praznicima.
– Čula sam za ono, u zoru se mrzne. Kod siromaha, vreme ne bira vreme.
– Što oči vide, ruke stvore. Zabranite mu intetnet.
– Njemu ne treba štrajk da bi gladovao.
– U radu je spas, dok ne stigne naplata.
– Pričali, svirali, dobovali… I ode sve na doboš.
– Kažu da sve što je potrebno za život možeš uzeti iz prirode. Neki smatraju i od društva.
– I pored svog našeg svesrdnog napora na učenju stranih jezika, svet nas i dalje ne razume.
– Batina ima dva kraja. Nekima je bez kraja.
– Batina je iz raja izašla, ali je prethodno imala obuku u paklu.
– Nekada smo pucali od zdravlja. Sada od muke.
