Snežana Marko-Musinov – Crno-beli svet
Butine narandžine kore sevaju
na neumornom letnjem suncu
plaže mondenskog kupališta,
niko nikom ne gleda lice,
važne su firmirane krpice.
Nove nijanse, tek smišljene,
uvojaka kose obojene,
pogledi muški radoznalo prate
dok uranjaju u talase
pošto se tela u vodu sunovrate.
Dok se, potom, kapljice slane
slobodno na vazduhu suše,
telo dobija bele, sperive fleke,
ni nalik onih crnih, neprobojnih,
što čuče na dnu duše.
Beg od istine nije greh
kad je na bazi dobrovoljnoj
i ne kači druge uokolo ljude,
kad samo čini da na trenutak zažmuriš
i privid onog što želiš zavoliš.
Laž je poraz, suza je kazna,
misao zalutala snažna
koliko deluje odvažna
svako na kraju balade sazna
ako mu iskustvena čaša nije prazna.
