Борис Ђорем – О МОСТАРСКИМ КИШАМА И ЈОШ ПОНЕЧЕМУ
И опет ко некад и данас лију кише
Послије оне љетње врућине јаре
Никоме на памет и не пада више –
Светлана је можда и у дому за старе
И опет ко некад и данас лију кише
Али вјетар историје неки нови пири
Сада је мода да се родољубиво пише
Српство чувају негдашњи пионири
И опет ко некад и данас лију кише
Не зна се ко кога ту љуби сада
Идеали и Рилке негдје се изгубише –
Топлије је у зградама велеграда