Dušan Dojčinović – VAMPIRI
Morao sam da prenoćim u staroj kući, jer se parket hoblovao, lakirao, a isparavanja poput lepka, bila su jaka.Prvi petao još nije zapevao, i oni su krenuli da me muče.
Koža mi se najježi, kad se setim…
-Ustaj vreme je da nosiš okove straha!“a, ha, ha
-Cerio se, Sava Savanović,a, na vratu je imao venac belog luka, a u dzepu od sakoa, bosiljak.
-„Vidiš da se ne plašim ovih bapskih, amajlija!*
-Skočio sam na noge, ali nisam uspeo da dodjem do utikača, a i struje nije bilo dole, samo je mesečina otkrivala konture poznatog srpskog vampira.
Majica na bratele, se cedila.
Bio sam sav u znoju od straha
.Srce je galopiralo, od straha, uspaničio sam se, kad sam mu video modre usne, zombi je bio požutelog lica imao je pravu pravcatu mrtvačku boju, bled kao kreč.
Bilo je oko četri i petnaest, kada su ova dva nepomjanika krenuli da me plaše svojim prisustvom, i tamjan kojim sam prokadio nije mi pomogao, ni Oče naš… napamet, onda je zvao :“Sa-vo!!Saaavoo!-Petar Blagojević valjda.
Jer njegov sako bio je sav brasnjav, kao da je istog momenta izašao iz mlina, gde po narodnim verovanjima, borave akrepi, oštrokondzule, vampiri, i omaje
.I kad vodeničar poput mene zaspi, oni vode vrzino kolo.
Dok se još videla silueta glogovog kolca, pod miškom, vampira. I dok su se zaneli u ovu morbidnu igru, uhvatio sam krst sa stola, i oni se dadoše u bekstvo, kroz ključaonicu, nestadoše poput nekakve svetlosti, nešto lupnu..mačka je, jer oglasi se sa mjauu!
-Buljina zaleprša krilima uz njeno-„ku-ku!ku-ku.
Teška gvozdena vrata se zamandališe od promaje, beše se već razdanilo, pa mi je i lakše bilo, posle ovog susreta sa vampirima i,teške i krajnje konfuzne noći, nakon koje cvikah, i ne smeh još dugo da zanoćim u staroj kući.
Eto kako je velika sila časnog i zivotvornog krsta Gospodnjeg.
Dušan Dojčinović
