Милован Марковић – Погибија
Догоријева ватра у огњиште,
Снијег пада, мота се дуван.
Огњарица постаде бојиште:
Гуслар гуди први Јолев мегдан.
Чим гудало дотаче струне,
Из огња полетјеше жеравице.
Пршуте се суше, пеку кобасице –
Људи и јунаци јуришају на плотуне.
До сад нико не страда од чаше,
Ал’ да знате погибије наше:
Послије флаше – ноге бјеху тешке,
А дома се треба вратит’ пјешке…