У мени вулкан гори,
Жива се ријеч бори,
Да се изговори!
Чини ми се, да би лакше душу пустио,
Него да искажем, оно што сам заустио!
Оће ли већ једном да сване за моје ријечи неказане,
Па ђе би био крај мојој срећи ,
Кад би „оно што осјећам“ знао рећи!
Мораће неђе да издуши,
Јер она је свјетлост у души!
Због оног кој’ ми је ријеч динио,
Не би је у гроб понио!
Зато вам ово пишем
Да је се кутаришем!
Лете вране, ласте лете и по неки врабац. Водом Дрином плива патка и по који жабац. Људи иду преко реке чамцем, скелом и душеком. Неки пешке мостом ходе, мој друг плива преко воде. Свуда Прочитај више…
Baš svašta Zbrda, zdola, pesma nova, ne manjka motivacije dogod je akcije, tu se život stvara, nedrug opajdava, tu se lomi, tu gori, tu se prašta, radi mašta, pršti, tu se… svašta. Jašta. Zamoru materijala Прочитај више…
Дисови стихови, а наши дани као олово тешки на танкој су грани. Дух времена окован лицемерјем, уз трку у кићењу туђим перјем. Осећа се мирис похлепе у баруштини где најбоље пливају и успевају шарлатани. Прочитај више…