Бардови сатире – Хорације – Мисли
Ако природу истераш вилама, она ће се опет вратити.
Тужни људи не воле срећне, срећни не воле тужне; брзи сталожене а немарни заузете и марљиве.
Нико није сасвим образован пре него што научи да ћути.
Бићете увек роб оној жени која се не може задовољити малим.
Навика је тиранин што значи да је тешко одрећи се својих навика.
Бити мудар – то је основ и почетак доброг писања.
Ако не знаш како треба живети, уступи место искуснима.
Освета је увек уживање слабе и ситне душе.
Чим вино уђе, памет одмах изађе напоље.
Истина се изгуби у сувишном расправљању.
Умрети за домовину је слатко и дично, али ја мислим да је слађе и дичније живети за домовину.
Лукавство је намера да се другом нанесе штета.
Перо је језик ума.
Није сиромашан онај који је задовољан оним што има.
Верност је сестра правде.
Бавим се туђим стварима будући да немам својих.“
„Било би много нијемих да се забрани говорити о другима лоше.“
„Бити мудра
– то је основ и почетак доброг писања.“ (Посланица Пизонима)
„Изговорена ријеч не може се вратити.“
„Kо клевеће одсутног пријатеља, злобан је.“
„Ми смо прах и сјена.“ (Пулвис ет умра сумус.)
„Нико није рођен без мане, али је најбољи онај који их има најмање.“
„Од узвишеног до смијешног само је један корак.“
„С богатством расту и проблеми и жеља да се има више.“
„У љубави има два зла: рат и мир.“
„Вођени смо као дрвена лутка коју покрећу туђи мишићи.“
„За домовину умријети макар је слатко и дично, ја држим да је слађе
Флак Хорације Kвинт (65–8. године пре нове ере) остао је упамћен као један од најоригиналнијих иноватора песничких форми. Његова књижевност, обимом невелика, у целини је сачувана. Састављена је од четири песничке књиге и четири књиге сатира. Његов песимизам, меланхолија (у сопственој Поезијичесто је обрађивао тематику смрти), као и апатичност, пружају нам практичну слику Зенонове стоичкешколе. У своје доба Хорације је био најпознатији по пароли „Нил адмирари” (Ничему се не чудити). Поменута филозофија представљала је уточиште људи незадовољних временом у коме битишу. Проницљив, мисаони артиста високог ранга, Хорације својим песничким стваралаштвом поручује нам да треба уживати у лепим тренуцима, зато што се смрт не може избећи. Естетски значај његових дела за светску књижевност лежи не толико у оригиналности мотива, колико у снази израза. А поменутом изразу потчињена је кристална, прецизна исклесана версификација, као и специфична језичка разноврсност. Поред својих превода Маричић у књигу је уврстио и Хорацијеве песме које је око дванаесторо преводилаца настојало да приближи српском читаоцу од Јована Хаџића и Јована Стерије Поповића, преко Мирослава Марковића, Радмиле Шалабалић и Дејана Матића.
