Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Наша будућност је у мраку.
Далеко било одомаћило се код нас.
Кажете да сте писац.
Имате ли два сведока читаоца?
Сити свега умиру од глади.
Наш излаз је фатаморгана.
Крађу на референдуму решићемо после крађе на изборима.
Захваљујући лажним сведоцима невино оптужени добили су заслужене казне.
У свет криминала ушао сам на велика врата.
Учланио сам се у владајућу странку.
Тарабићи промашили, Орвел у центар.
Све је више заборављених бесмртника.
Такав је темпо живота.
Мање зло постане веће зло одмах после избора..
Новокомповани српски интелектуалци не пропусте ниједан ријалити.
Пред законом смо сви једнаки, али на суду нисмо.
Неколико ноћи не спавам.
Пишем графите.
Нема зашта пас да ме уједе.
Ја сам писац.
Лежећи полицајци су народни.
Ови други нису.
Прислушкивани говоре истину.
Коме Уставни суд не сме да суди, судиће му историја.
Нема јаче клетве упућене писцима.
Дабогда живео од својих продатих књига!
Књижевни критичар познаје све своје читаоце. То су писци књига о којима пише.
Сви који мисле својом главом безопасна су мањина.
Афоризам је захтев за слободу писане речи.
Религија и наука су као рогови у врећи.
