Slavica Agić – Aforizmi
– Ni jedna mu nema mesta, ali se on baš dobro smestio.
– Obavezao sam se stranci. Sad sam vezan.
– Svaka penzija ima svog gladnog penzionera.
– Maskirali smo se. Sad možemo među narod.
– Najjače me žuljaju stare cipele.
– Ko nam je kriv što nismo uhvatili maglu na vreme. Sada kroz nju tumaramo.
– On je dobro razbistrio u kojim mutnim vodama će plivati.
– Kad god me uplaši mračna budućnost ja uđem u tunel. Da ugledam svetlo na kraju.
– Ovaj rad od kuće mu je veoma teško pao. Nije navikao da bilo šta radi u kući.
– Ne interesuje nas Albanija. Već smo je jednom prešli.
– Posle kiše sunce sine, ali samo kada su u pitanju vremenske prilike.
– Ne diskutujem o kupovnoj moći. Nemoćan sam.
– Sa odlaskom u penziju povukao se u sebe. Kako stvari stoje, tu će i ostati.
– Žene više ne čekaju da ih muževi iznenade i izvedu u provod za 8.Mart. One sada iznenade njih. Izlaze same.
– Ušao je u kriminal iz znatiželje. Da sagleda sve te širine.
– Neće ni medved nazad u rupu. Kome je još do jazbine
– Dok smo radili, naša plata se obračunavala bodovanjem. Bilo je to bolno iskustvo.
– Za ostanak u otadžbini odlučiće duh patri-ota-puta.
– Sudeći po dešavanjima, naš mlečni put je prokis’o.
– Takav je čovek, svoje ne da, tuđe neće – odbiti.