Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Посао доброг афористичара је да цитира народ који ћути.
Каква Бабарога!
У Србији, мала деца се плаше прислушкивањем.
Био сам и ја велики Србин, али пре него што сам почео да се бавим политиком.
Писали Тарабићи, али писао и Домановић!
Има олакшавајућу околност.
Диктатор је у време кад нико не сме ни да писне.
Признајем својим плагијаторима.
Имају одличан читалачки укус.
Уображени афористичари умислили су да имају и читаоце по службеној дужности.
Време је као створено за прислушкивање.
Појединцима попустина концентрација.
Живимо никад боље, али нико паметан нам не завиди.
Не помињите нам националну свест.
Ту смо најтањи.
Нашу славну прошлост прегазило је време.
Лако је препознати нашу будућност.
Много је ружна.
Фашизам је доказ да се историја повампирила.
Цензура је једина мана данашњих слободних медија.
Знам да нисте љубитељ романа.
Због вас и пишем афоризме.
Има и код нас правде, али немате ви пара за њу!
Верујем у будућност Срба.
Оних који су емигрирали.
Остајте овде!
Да видимо чија мајка црну вуну преде!
Нисмо препознали измишљеног непријатеља.
Толико је личио на нас.
Ни ја више нисам паметан.
Волим да сам у тренду.
Наше боље сутра остало је у прошлости.
Сакрили су чињенице.
Да би се истрага што пре завршила.
Ни један диктатор не зна да оде на време.
Модеран српски афоризам је криминалистичког жанра.
Ако читате моје афоризме, јасно вам је зашто ћутим.
