Dušan Dojčinović -Snežana i sedam radnika iz Aptiv

Објави satirgora 27. јун 2022.

Bila je je’nput, jedna mlogo ubava devojka, koja se vikala Snežana.
Živela je u zgradu, Tri Šešira.
Majka, vu je umrela, a, tatko se preženija sa mlogo lepu ženu tuj iz Dubočicu naselje, al mlogo zavidnu i pakosnu.
Ona je umislila da je najubava u grad, Leskovac, i uvek bi otišla na ugao ulice Strahinjića Bana i Cara Lazara, kude, ogledalo, il pa na raskrsnicu, Mlinska i Partizanska kude ogledalo.
Koja je ženska najubava u cel’ Leskovac?
Pituvala je ko zamajana.
Al ogledalo,se razljutilo, jer vu je Snežana, dosađuvala s pitanja, ko novinari što dosađujev na precednika, s pitanja, pa vu je reknula ni pet ni šes’
„Snežana je najubava u cel grad!
Ono, što jes’, jes’, Sneška je imala, crvene usne ko trešnje iz Bunibrod, belu kožu ko smeško belić, kad ga natepa belča, i zaveje bel’,sneg na Babino livadče…
Kosu, crnu, ko griva što je crna na crnu kobilu iz Tićmijev zavičaj Kranjce…
Pre tuj dosadju, ogledalo je ruku na srce, doduše, vikalo da je ona najubava u grad :“ti si gazdarice, ti si najubava žena u Leskovac!
Neje gu lagalo, u početak ogledalo ko, što l’žev, majstori, da će vu popraviv, sijalicu neonku, u njojzino kupatilo, il’pa izvodjači radova kad l’žev, da će završiv i zakrpiv rupe na asfalt, u grad.
Al kako je Sneška priporasnula, i bila sve ubavija, i ubavija, ona se plašila da će gu nadmaši s lepotu.
Zato gu je oblačila u Second hand, terala da živuje s radnici u tepih servis, i da rmba, od jutra do sutra u Aptiv!
Sneška si i takoj, takoj, bila vredna, nasmejana, i po stan, rastrebuvala, ribala po parket, tresla tepisi s praher, po terasu, jer gazdarica bila stiskava, za taj dinar, ondak, nosila vodu iz plastični baloni, č’k, od spomen češmu kod glavnu poštu,kad pukne cevka, pa isključiv, cel’ kvart, da, popraviv cevku, ovija iz Vodovod!
Al’ malečak golub, kod Južni Blok, vu je šapnuja, golemu tajnu na gradski Trg, kude fontanu, da poželi nešto, ubavo, kad pogleda kroz rešetke, i ako čuje kako odzvanja, da će cu se ispuni želja.
„Danas bi, na trg kod Safari kafić ‘tela da sretnem onog u kuga ću se zaljubim“ !
I dok je ona u tuj dubinu na Trg kroz rešetke promatrala, i gledala, u fontanu, i krenula si prema kući zgradu Tri šešira, pojavija se dasa.
Lep dečko, s beli BMW, pred njojzinu zgradu.
Zagledaja se u Snešku, divija vu se, a ona se zbunila i pobegla u svoju sobu.
Zavidna, gazdarica, je sve toj pratila, kroz prozor, iz stan, tolko da je bila žuta ko sveća, i zelena u facu, ko što je zelena paprika sa Zelen pijac na Nišku ulicu.
I ona je opet iz čistu sujetu, pa otišla pred ogledalo na ugao, ulice Strahinjića bana i Cara Lazara, i ogledalo, vu je, reklo da je Sneška najubava, u cel grad.
Ona je kiptela od bes, i pozvala lovca, iz Bratmilovce, koji je u početak s’m golubi, gadjaja, iz vazdušnu pušku, i prepadaja komšiluk.
-Sklanjaj gu od men’, da gu više ne gledam! “
-Drala se na lovdžiju.
-Odvedi gu, gluboko,u šumu na planinu Kukavicu..!
-I, k’d, gu utepaš, donesi mi njojzino srce u ovoj kutiče!
-Al, lovdžija, neje mogja, i neje pristaja, u početak, bija je žalostivan.
Al ‘ona mu je tutnula, goleme pare, u šaku, i neje mogja da zauzme stav prema gazdaricu.
Odveja gu je u gustu šumu, na planinu Kukavicu.
Neje mogja da gu utepa, i ostavi gu tek takoj.. On je usput ucmeja svinju i izvadija vu srce, turija u kutiče i odneja na gazdaricu, da vu pokaže kako je bigim, ukokaja Snešku.. Ete takoj, da je zla maćeha, jedno vreme bila zadovoljna sa situaciju..
Snežana se takoj slepućkala, kroz šumu, i nabasala na kućicu, u koju su živela,braća, sedam radnika iz Aptiv, al ona gi neje poznavala..
Oni su počeli da rade, posle njuma..
Poslali su CV, i odma su gi primili, u smenski rad, da baždariv kablovi, ko što gi beše baždarija jedno vreme i Joca radikal!
„Toj, s’m, u kutički, turaš!
Pomogja gi je brat lažov, iz Vučje, da pristanev na rabotu i brzo, se uklopiv.
Al’, kući su bili rasparande, s prljave košulje, prašnjave stolice, umazani tanjiri u sudoperu, s kečap, kako su jeli picu, kad gi je Sneška zatekle u tak’v lom i grom, u kućicu.
Sedam radnika iz Aptiv, se sažalilo na njuma, ona više neje išla na rabotu, i zadržali su gu da živi, s nji. Ona gi je kuvala, koe ti ne, čistila kuću, i svi su blistali od sreću.
Al’, jedn dan Snežanina maćeha, je pa iskočila, pred ogledalo na raskrsnicu kod Mlinsku i Partizansku ulicu.
Ona je opet čula :“pa l Snežana moru, ženo!. –
Još vu je reknulo ogledalo, da živi u šumu, na Kukavicu, u kućicu, sedam radnika iz Aptiv!
Ona se, preobukla, u prosjakinju, što prosi, pred, portu crkvu Svetu Trojicu u Leskovac, i kad iščuka neki dinar, il ‘šušku,to jes’ papirnatu, novčanicu vika :“ daj neki dinar, da si živ i zdrav“!
Napunila, je korpu s jabuke, iz Mrštane, a na v’r je turila, jednu otrovnu.
Zabrala se s avtobus do Vučje, pa peški, uz reku Vučjanku, do planinu, Kukavicu.
Imala je jaku intuiciju, da pronadje kućicu, na sedam radnika u Aptiv.
Oni su svi, bili na rabotu, u prvu smenu.
Oni su pre nego da podjev, na rabotu lepo upozorili, Snešku, da ne priča sa nepoznati.
Al lažna prosjakinja, se lepo postavila, ko frendica, pa je zaboravila na saveti od sedam radnika iz Aptiv.
Zacapala je baš onoj otrovnu i jedan zalog, vu je zaleteja u gušu.
I ona se izdužila na zemlju ko mrtvosana.
Kad se uveče vratilo sedam radnika iz Aptiv, oni su gu zatekli, kako lega lepa, i namučili se da gu pomeriv
Aaa! Aaa!
Neće, Sneška je bila tuč teška.
Nesu mogli da gu povrativ, i dali su se u plakanje.
„Ona je mlogo lepa, da gu zakopamo!“-takoj su mislili.
Kupili su sanduk, u jednu od četri grobarske radnje, na raskrsnicu prema bolnicu u Leskovac.
I takoj su doterali sanduk, i turili gu u njega, prekrili sa sveže cvećke, kupene, od pijac kod Rode,i stražarili pred njuma.
U toj vreme je došej’, i dasa, ubav dečak, s beli BMW.
Čim gu je pogledaja, setija se da gu je još je’nput, videja kod Safari, i da se tad zaljubija.
Sedam radnika iz Aptiv, su mu reknuli, kako se toj zgodilo, i on se takoj ucveljen potulija, i poljubija gu.
On je primetija sa ona sitno trepka.. Živa je!
Ona je u taj ma, otvorila oči!
-Dasa gu je pitaja, oće li da se uda, za njega.
I ona je presrećna odma pristala.
Sedam radnika iz Aptiv, su gu s njin kombić iza dasin beli BMW, otpratili, do svečanu salu, grada Leskovca, kude gi je matičar odma’, venčaja. Kad je gazdarics, njojzina maćeha saznala za toj, bila je tolko ljuta, i besna ko ris, da se skljokala na mesto mrtva.