Dušan Dojčinović – VAMPIRI
…
Dolaze da me posete, u snu, onako brašnjavih odela, najpoznatiji srpski vampiri, Petar Blagojević, i Sava Savanović.
Onako, brašnjavih sakoa, i pantalona sa, svem kravatama…
-Nadje li posao sinak!?
-Kod ujka Mladju!?
-A, ha, ha ha…
-A, ha, ha, ha…
Cerekaju se, i već mi se diže kosa na glavi…
Gledam, krstove, na stolu jedan, a na zidu, drugi krst.
-Ne pomaga ti to! – kažu mi, odlučno, vampiri.
Imuni smo mi na to, ko ti na vitamin C!
….
-Našli su ti ga u urinu, doktori!
-što me bre, mučite, nepomjanici jedni!?
Dragi nas poslao, da cvikaš, i štrecaš se dole…
-I uzmem nov, novcat Novi Zavet, čitam Evandjelje po Luki…onaj odeljak gde piše :“ Gde da nadjem pomoć kada sam uplašen“ .
-Ne pomaga ti to!
-Obeshrabruje me već, Petar Blagojević.
-Onda uzmem Stari Zavet, i onaj Davidov 50-ti psalam, dok okrećem stranice da ga nadjem, a prsti mi se tresu, a noge mi klecaju, od straha.
Kažem glasno :
„Pomiluj me, bože po velikoj milosti svojoj, i po obilju milosrdja svoga očisti bezakonje moje“..
-Ha, ha, ha, ha.
Ni to ti ne pomaga! “
-Kažu mi gotovo u glas, obojica.
I sjurim se, dole u kuhinju.
Srce, galopira ko ludo, a kosa mi se diže na glavi.
Taj osećaj, kao da gledam neki odličan horor, i cvikam uz televizor.
Samo za nijansu i po gore…
Uzmem flašu Vaskršnje vodice, koju bejaše osveštao pop Milentije.
Pa uzmem da, kropim njom, ko blesav, niz stepenice, a srce mi opet lupa ko ludo…
Oni, vampiri, kad videše, da kropim vodicom, zapanjiše se, i iskolačiše, oči,ko Dragi kad pade u avlije, od rdjavih merdevina, dok bejaše brao trešnje…
Pa se sjuriše, u bežaniju, kroz rupice na pohabanoj roletni u mojoj sobi,
Petar Blagojević, i Sava Savanović.
-Budim se iz paklenog sna… Bog zna da li je to bio san, ili java!?…
-Letnja teget, pidžama mi beše mokra od znoja da je mogla da, se cedi.
-Gledam flašu osveštane vodice na ormanu, i otvorene knjižice Novog i Starog Zaveta, i čudom se čudim odakle!?…
-Roletna spuštena skroz, a ostavio sam je do pola, da udje malo vazduha, zbog noćne sparine.
