Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ
Какве су то демонстрације кад су цензурисани и текстови на транспарентима?
Поштујемо традицију.
Мало, мало, па се одродимо.
Писао бих све најбоље о нама, али не могу.
Ја сам афористичар.
Пријавио сам малер полицији.
Стално ме бије.
Лидери смо на Балкану.
Имамо највећи број песимиста по глави становника.
Наравно да и ја хоћу у нашу историју, али чекам историчаре да се договоре око њене коначне верзије.
Савремени Срби.
Не интересује их ни прошлост, ни будућност.
Синоћ је и моја фантомка дочекала својих пет минута.
Бранко Миљковић није био у праву.
Не пишу сви поезију, већ романе.
Пакао је ововремени живот у Србији.
Некад смо се надметали у натезању конопцем, данас у стезању каиша.
Нада умире последња, а ја се надам Нобеловој.
Демонстрације су биле масовне и обећавајуће а онда смо се, по договору, разишли.
Наша историја импресионира, али само нас.
Генијални су ови читаоци мојих афоризама.
Један ми рече, сваки ти је к`о Свето писмо!
На фалсификовану историју нико не окреће главу.
Окрећемо је на оригиналну.
Радо иде Србин у бели свет.
Шта ти је судбина: сваког јутра будим се као Србин.
Никако да започнемо борбу до послењег.
Не можемо да се договоримо ко ће први да страда.
За наше златно доба сценарио је писао ђаво.
