Милан Р. Симић – АФОРИЗМИ

Објави satirgora

 

Какве су то демонстрације кад су цензурисани и текстови на транспарентима?

Поштујемо традицију.
Мало, мало, па се одродимо.

Писао бих све најбоље о нама, али не могу.
Ја сам афористичар.

Пријавио сам малер полицији.
Стално ме бије.

Лидери смо на Балкану.
Имамо највећи број песимиста по глави становника.

Наравно да и ја хоћу у нашу историју, али чекам историчаре да се договоре око њене коначне верзије.

Савремени Срби.
Не интересује их ни прошлост, ни будућност.

Синоћ је и моја фантомка дочекала својих пет минута.

Бранко Миљковић није био у праву.
Не пишу сви поезију, већ романе.

Пакао је ововремени живот у Србији.

Некад смо се надметали у натезању конопцем, данас у стезању каиша.

Нада умире последња, а ја се надам Нобеловој.

Демонстрације су биле масовне и обећавајуће а онда смо се, по договору, разишли.

Наша историја импресионира, али само нас.

Генијални су ови читаоци мојих афоризама.
Један ми рече, сваки ти је к`о Свето писмо!

На фалсификовану историју нико не окреће главу.
Окрећемо је на оригиналну.

Радо иде Србин у бели свет.

Шта ти је судбина: сваког јутра будим се као Србин.

Никако да започнемо борбу до послењег.
Не можемо да се договоримо ко ће први да страда.

За наше златно доба сценарио је писао ђаво.

Категорије: Афоризми